Američki Stejt department saopštio je u četvrtak da bezuslovno daje 1,3 milijarde dolara vojne pomoći Egiptu, u vreme kada Kairo i Vašington blisko sarađuju na sporazumu o prekidu vatre u Gazi.
Prošle godine, Sjedinjene Države su uslovljavale davanje dela ovo godišnje pomoći napretkom u poštovanju ljudskih prava u Egiptu, zemlji u kojoj je vladar Abdel Fatah al Sisi optužen za nepoštovanje prava.
Ove godine, međutim, Stejt department je saopštio da je Egipat postigao „napredak“ u određenim oblastima ljudskih prava. Takođe se eksplicitno pominje pomoć Kaira u posredovanju između Izraela i palestinske oružane grupe Hamas u ratu u Gazi.
„Ova odluka je važna za unapređenje regionalnog mira i specifičnog i tekućeg doprinosa Egipta prioritetima američke nacionalne bezbednosti, posebno za finalizaciju sporazuma o prekidu vatre za Gazu“, rekao je portparol Stejt departmenta.
Sjedinjene Američke Države, Egipat i Katar su strane u pregovorima za oslobađanje talaca koje Hamas drži od njegovog napada na Izrael 7. oktobra i nakon prekida izraelske vojne operacije u Gazi u kojoj je ubijeno desetine hiljada ljudi.
Portparol Stejt departmenta je takođe govorio o ulozi Egipta „u promovisanju primirja u Sudanu“, gde građanski rat besni više od 16 meseci.
Američki državni sekretar Entoni Blinken najavio je dodelu budžeta u memorandumu Kongresu, kako to zahteva američki zakon.
Vašington redovno kritikuje stanje ljudskih prava u Egiptu i uslovljava deo svoje godišnje vojne pomoći. Prošle godine Vašington je suspendovao oko 95 miliona dolara pomoći zbog zabrinutosti za ljudska prava.
Od 2022. godine, egipatski predsednik Sisi je ponovo pokrenuo „nacionalni dijalog“ i oslobodio stotine političkih zatvorenika, ali aktivisti za ljudska prava kažu da je najmanje tri puta više ljudi uhapšeno u istom periodu.
Egipat, ključni saveznik SAD, i dalje drži desetine hiljada političkih zatvorenika, od kojih mnogi žive u izuzetno teškim uslovima, navode nevladine organizacije.
Oni su, između ostalih koraka, naveli nacrt zakona o reformi pravosuđa i oslobađanje više od 950 političkih zatvorenika od septembra 2023. godine.
eh, da na celu Serbaje nije bio onaj komunisticku sakaluda Milosevic, da su se tadasnji jugosrbokomunisti probudili i shvatili da je SSSR nestao, da je komunizam propao, da bratstvo jedinstvo vise ne postoji, da je Tito mrtva odavno, da SFRj se raspala ko trula bundeva… i da su lepo presli na americku stranu…
…
NATO bi bio u Srbiji, Kosovo bi bilo u Srbiji…
..
ali neeee…
…
mi hocemo da se zrtvujemo za SSSR… za Rusiju…
…
sta ste trazili, dobili ste
…
malo vam je?
…
davno je jedan pametan covek, to jest ja, napisao da raspad SFRj jos nije zavrsen i da ce biti finalizovan kad se raspadne Srbija
…
mislite da je ovo surovo, da je defetisticki, da je izdaja zemlje… itd…
…
mozda jeste, mozda je i kaznjivo
…
a mozda je i istina
…
mislite o tome
sta mislite, da smo na strani Amerike, koliko bi para dobili?
…
pogledajte Rumuniju, Bugarsku… Ameri potrosise grdne pare! ko daje to za njih mnogo! da naprave neke baze…
…
i pri tome zaposlise okolno stanovnistvo, o vojnoj sigurnosti da ne govorimo, a tek o mogucnosti da Rusi ponovo pljackaju doticne zemlje… nema sanse….
…
pa vi sad vidite, vicite i dalje Putin Rusija pravoslavlje…
Bar će Rumunija i Bugarska biti prve na udaru. A onda bi mogli konačno Bugare da napadnemo sa leđa, hahahhaha!
da napadnemo…
mokri san srBskih nacionalista
…
da oslobode…
Ovo je kao što vidiš, napisano na osnovu starog iskustva sa Bugarima. A mogli bi da oslobodimo Šopluk do reke Iskar i vratimo je u sastav Srbije. Sa južne strane bi Makedonske oružane snage krenule i Pirinska Makedonija bi se spojila sa Vardarskom. Tako bi se Makedonija od dva dela, nadvila nad Grčkom kao preteća sila. Naravno, ovo je samo “fantastika”. Inače, na prvo tvoje pisanje, imalo bi smisla da nisu u Srbiji na vlasti, kao i većinski narod bili “Jugosloveni” (Tito, partija, omladina, armija). Nego kako moj bivši do-cimer kaže: “4C .ebe 4S – Crnogorci, Cincari, Cionisti i Catolici”