Руске снаге су наводно обориле 13 израелских пројектила изнад сиријског ваздушног простора, након што је израелско ваздухопловство покушало да изврши напад на град Тартус у западној Сирији на обали Средоземног мора.
Извештај је дошао из више руских извора, али тек треба да буде потврђен. Руско војно присуство у Сирији је у великој мери концентрисано у западној провинцији Латакија, пре свега око ваздухопловне базе Хмејмим и поморског објекта у граду Тартусу. Оба објекта последњих година добијају све већи стратешки значај за Русију, при чему је први проширен за смештај стратешких бомбардера који могу да носе нуклеарне ракете и користе их против јужног крила НАТО. Иако се Русија у прошлости уздржавала од распоређивања својих система противваздушне одбране за пресретање израелских, турских и западних ракетних напада, осетљивост града Тартуса и околних подручја чини веома вероватним да ће се системи противваздушне одбране земље користити за интервенцију.
Руски системи противваздушне одбране распоређени у ваздухопловној бази Хмејмим укључују С-400 и С-300В4 дугог домета, БуК-М2 средњег домета и Панцир-С кратког домета, као и разна средства за електронско ратовање. Системи Панцир су се у прошлости интензивно користили за пресретање напада исламистичких побуњеничких група. Такве групе су у великој мери подржавале Турска, Израел и земље широм западног света. Док су Израелци за нападе на Сирију користили подзвучне крстареће ракете, С-400 и С-300В4 су се показали способним да пресрећу циљеве који путују хиперсоничним брзинама већим од 8 маха. Оба система могу имати домете до 400 километара, у зависности од ракете којима су опремљени, што им омогућава да гађају циљеве широм израелског ваздушног простора и даље. Ако било који од система јесте деловао на израелске пројектиле, то би вероватно била њихова прва борбена употреба у Сирији. Русија у великој мери зависи од копнених система противваздушне одбране због недостатка значајног броја савремених ловаца пете генерације, релативно мале величине њене ловачке флоте четврте генерације, а посебно у Сирији због ограниченог броја ловаца које распоређује у овом делу фронта против много веће флоте држава Западног блока, Израела и Турске.
Иако руска противваздушна одбрана у прошлости није гађала израелске, турске и западне авионе и пројектиле који су нарушавали сиријски ваздушни простор,Сиријска противваздушна одбрана увелико користи нишанске податке са руских сензора за обарање долазећих пројектила. Снабдевање Сирије савременим системима ПВО средњег домета БуК-М2 додатно је повећало интероперабилност. Руско ваздухопловство је у више наврата такође распоређивало ловце Су-34 и Су-35 из ваздухопловне базе Хмејмим за пресретање западних, турских и израелских авиона изнад територије Сирије. Један такав инцидент догодио се 26. августа 2019. године, када су два Су-35С пресрела израелске ловце изнад Средоземног мора који су се спремали за нападе на сиријске циљеве, приморавши их на повлачење. Дана 10. септембра исте године Су-35 пресрели су неколико израелских авиона изнад јужне Сирије и спречили их да изврше ваздушне нападе. Девет дана касније, пар Су-35 спречио је израелске авионе да нападну предграђе сиријске престонице Дамаска. Су-35 су 12. новембра поново пресрели израелске авионе како би спречили ваздушне нападе на Дамаск, а 7. децембра неколико израелских авиона су пресрели ловци Су-35 и приморани их да се повуку током покушаја бомбардовања примарно оперативног објекта сиријских ваздухопловних снага Тијас. Инциденти пресретања израелских авиона после 2020. године (2020-2024.) у већини случајева остају непотврђени.