Ruske snage su navodno oborile 13 izraelskih projektila iznad sirijskog vazdušnog prostora, nakon što je izraelsko vazduhoplovstvo pokušalo da izvrši napad na grad Tartus u zapadnoj Siriji na obali Sredozemnog mora.
Izveštaj je došao iz više ruskih izvora, ali tek treba da bude potvrđen. Rusko vojno prisustvo u Siriji je u velikoj meri koncentrisano u zapadnoj provinciji Latakija, pre svega oko vazduhoplovne baze Hmejmim i pomorskog objekta u gradu Tartusu. Oba objekta poslednjih godina dobijaju sve veći strateški značaj za Rusiju, pri čemu je prvi proširen za smeštaj strateških bombardera koji mogu da nose nuklearne rakete i koriste ih protiv južnog krila NATO. Iako se Rusija u prošlosti uzdržavala od raspoređivanja svojih sistema protivvazdušne odbrane za presretanje izraelskih, turskih i zapadnih raketnih napada, osetljivost grada Tartusa i okolnih područja čini veoma verovatnim da će se sistemi protivvazdušne odbrane zemlje koristiti za intervenciju.
Ruski sistemi protivvazdušne odbrane raspoređeni u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim uključuju S-400 i S-300V4 dugog dometa, BuK-M2 srednjeg dometa i Pancir-S kratkog dometa, kao i razna sredstva za elektronsko ratovanje. Sistemi Pancir su se u prošlosti intenzivno koristili za presretanje napada islamističkih pobunjeničkih grupa. Takve grupe su u velikoj meri podržavale Turska, Izrael i zemlje širom zapadnog sveta. Dok su Izraelci za napade na Siriju koristili podzvučne krstareće rakete, S-400 i S-300V4 su se pokazali sposobnim da presreću ciljeve koji putuju hipersoničnim brzinama većim od 8 maha. Oba sistema mogu imati domete do 400 kilometara, u zavisnosti od rakete kojima su opremljeni, što im omogućava da gađaju ciljeve širom izraelskog vazdušnog prostora i dalje. Ako bilo koji od sistema jeste delovao na izraelske projektile, to bi verovatno bila njihova prva borbena upotreba u Siriji. Rusija u velikoj meri zavisi od kopnenih sistema protivvazdušne odbrane zbog nedostatka značajnog broja savremenih lovaca pete generacije, relativno male veličine njene lovačke flote četvrte generacije, a posebno u Siriji zbog ograničenog broja lovaca koje raspoređuje u ovom delu fronta protiv mnogo veće flote država Zapadnog bloka, Izraela i Turske.
Iako ruska protivvazdušna odbrana u prošlosti nije gađala izraelske, turske i zapadne avione i projektile koji su narušavali sirijski vazdušni prostor,Sirijska protivvazdušna odbrana uveliko koristi nišanske podatke sa ruskih senzora za obaranje dolazećih projektila. Snabdevanje Sirije savremenim sistemima PVO srednjeg dometa BuK-M2 dodatno je povećalo interoperabilnost. Rusko vazduhoplovstvo je u više navrata takođe raspoređivalo lovce Su-34 i Su-35 iz vazduhoplovne baze Hmejmim za presretanje zapadnih, turskih i izraelskih aviona iznad teritorije Sirije. Jedan takav incident dogodio se 26. avgusta 2019. godine, kada su dva Su-35S presrela izraelske lovce iznad Sredozemnog mora koji su se spremali za napade na sirijske ciljeve, primoravši ih na povlačenje. Dana 10. septembra iste godine Su-35 presreli su nekoliko izraelskih aviona iznad južne Sirije i sprečili ih da izvrše vazdušne napade. Devet dana kasnije, par Su-35 sprečio je izraelske avione da napadnu predgrađe sirijske prestonice Damaska. Su-35 su 12. novembra ponovo presreli izraelske avione kako bi sprečili vazdušne napade na Damask, a 7. decembra nekoliko izraelskih aviona su presreli lovci Su-35 i primorani ih da se povuku tokom pokušaja bombardovanja primarno operativnog objekta sirijskih vazduhoplovnih snaga Tijas. Incidenti presretanja izraelskih aviona posle 2020. godine (2020-2024.) u većini slučajeva ostaju nepotvrđeni.