Према писању The New York Times-а, руска „флота из сенке“, формирана после 2022. године ради заобилажења западних санкција на извоз нафте, порасла је током 2024. године за чак 45%. На почетку 2025. та флота броји око 940 танкера, што чини приближно 17% свих светских нафтних бродова у употреби.
И поред непрекидних притисака и покушаја да се руски енергетски извоз сузбије, Москва успева да развија сопствену мрежу танкера. Највећи добитници ове ситуације свакако су Кина и Индија. Ове две земље не само да користе руску нафту за своје индустријске потребе, већ се баве и препродајом нафтних деривата. Индија, на тај начин, остварује значајне профите. Захваљујући повољним ценама руских енергената, обе земље добијају и стратешку предност – снажнију контролу над глобалним енергетским токовима.С друге стране, Европа је била приморана да одустане од руске нафте и гаса, који су деценијама представљали основу њене индустријске конкурентности. Уместо повољних енергената из Русије, европске земље сада увозе скупљу нафту и течни природни гас из САД и Блиског истока, што директно утиче на раст трошкова производње и смањује конкурентност европске индустрије на светском тржишту.
Посебно је значајно нагласити да су кинески бродови први пут почели да пристају у руске луке на Криму. Оне су раније из политичких, али и безбедносних разлога биле избегаване.
Овакав развој догађаја показује да, упркос притисцима са Запада, покушаји изолације Москве не дају очекиване резултате – руски енергетски сектор се прилагођава, а паралелно се учвршћује сарадња са азијским државама. Оне све отвореније показују независну политику од Вашингтона. Посебне царине које је увео Трамп, чак ни у случају Индије нису дале жељени резултат.