Русија шири војне базе и јача снаге дуж граница према северној Европи и балтичким државама. Према проценама више северноевропских служби, после рата у Украјини Москва би у тим зонама могла да размести до 115.000 војника, што додатно подиже напетост на северном крилу НАТО.
Посебна пажња усмерена је на подручје код Петрозаводска, близу финске границе, где је у току обнова гарнизона и ширење инфраструктуре. Сателитски снимци из 2025. и 2026. године показују да се радови на тој локацији настављају.
Северни правац под појачаним надзором
Војни и обавештајни кругови у Данској, Шведској, Норвешкој и Финској процењују да ови потези могу да укажу на припреме за могући шири сукоб у региону Балтичког мора. Високи војни званичници упозоравају да би у случају ескалације прва дејства могла да буду везана за простор Данске и балтичких држава.
Тренутно не постоји потврђена одлука Москве о нападу на земље НАТО, али су припремни процеси у току. Према тим проценама, Русија би у року од неколико недеља могла да пребаци и стотине хиљада искусних људи из других делова земље ка северном и балтичком правцу.
Пораст забринутости у северној Европи
Представници скандинавских држава оцењују да се ниво претње сада доживљава као виши него у време Хладног рата. Истовремено, Москва одбацује тврдње о плановима за напад и одговорност за раст напетости пребацује на НАТО и европске државе.