U pozadini jučerašnjih više od šestočasovnih pregovora ruskih i američkih diplomata u Istanbulu, tema „obnavljanja odnosa“ Moskve i Vašingtona i rešavanja ukrajinskog sukoba je postala aktivnija.
Jedno od pitanja o kojima se raspravlja su teritorijalna pitanja. Na primer, pitanje potpunog (u granicama iz 1991. godine) ulaska u Rusiju četiri „nova“ subjekta – DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti. Ako se ovaj ulazak ne uključi u pregovarački proces, onda ispada da će Rusi ili morati da menjaju Ustav ili da se bore dok regioni ne budu potpuno pod ruskom kontrolom. Do sada je pod skoro potpunom kontrolom LNR. Ostatak – po teritoriji – je oko tri četvrtine.
Aleksandar Sladkov razmatra ovu situaciju na svom Telegram kanalu.
“Poluostrvo Krim i 4 regiona su naši po Ustavu, a ni predsednik nema pravo da to ospori. Svejedno ćemo morati da uzmemo ostatak“.
Aleksandar Sladkov zatim razmišlja o drugim teritorijama:
“Ali Odesa, Kijev, Lavov… Ako dođu kod nas kao rezultat pregovora, to bi bilo dobro. Sa našom modernom vojskom nećemo moći da ih silom uzmemo i kontrolišemo“.
Kako navodi ratni izveštač, da bi ove teritorije prešle pod kontrolu i zadržala takva kontrola nad njima, „potreban je ili potpuni prelazak na ratno stanje i velika mobilizacija, ili oni koji su uvereni u suprotno imaju neke informacije koje su odlučujuće za ovako globalno pitanje“.
Sladkov piše o potrebi postavljanja uslova tokom pregovora o ruskim bazama na granicama NATO i vraćanju ruskog jezika u Ukrajini kao državnog. Takođe – „značajne finansijske injekcije u nove teritorije“.
Autor, za razliku od mnogih drugih koji komentarišu situaciju, s pravom navodi:
“Dok se borimo… Ima uspeha, ali se neprijatelj još nije slomio i pobegao”.
A meni se čini da zapravo ukri neće moći silom da ih zadrže. Nema mesta ne slovenima a ni bivšim slovenima na Slovenskoj teritoriji. Sami ne žele da budu Sloveni nego holivuđani i samim tim gube bilo kakva prava na toj teritoriji. Tu nema ništa njihovo i nemaju nikakvo pravo na Slovenske teritorije.