У протеклих неколико дана појавио се већи број информација, укључујући ту и неке које долазе од високих руских званичника, да ће носач авиона Адмирал Кузњецов након окончања ремонтних радова бити или продат, или расформиран — без обзира на тачан исход, у овом тренутку чини се готово извесним да је последњи брод ове класе практично избрисан из бројног стања.
Ова одлука изазвала је очекивано незадовољство руске јавности, али и ликовање западних медија који нису пропустили прилику да подсете на морнарички престиж који произилази из активне употребе носача авиона, а којим се Русија више не може похвалити. Но, управо овде и можемо пронаћи неке од кључних фактора који су допринели тренутној ситуацији.Носачи авиона на савременом бојном пољу
Док су носачи авиона у претходним деценијама били симбол војне моћи, појављивање нових видова наоружања, а на првом месту дронова морског базирања учинило је њихову одбрану изузетно проблематичним задатком — као што је показала СВО на црноморском стратешком правцу, заштита чак и знатно мањих, а самим тим и бржих и покретљивијих бродова захтева вишеслојне одбрамбене системе који комбинују физичке препреке, системе раног упозорења, ешалонирану ПВО, тактичку авијацију и бројне друге елементе.
Са сличним проблемом суочила се и америчка морнарица у Црвеном мору и Аденском заливу где су пребачени носачи авиона били коришћени готово искључиво за медијско-пропагандне сврхе, док су у борбеним операцијама учествовали авиони размештени на копненим базама у региону. Разлог за ово је једноставан — јеменски хути могу испалити и стотине балистичких пројектила, лансирати исто толико беспилотних летилица, а њихова укупна цена и даље би била неупоредива са трошковима изградње и одржавања само једног носача авиона. С друге стране, само један погодак био би довољан да онеспособи кључне бродске системе.
Питање војне доктрине
Поред тога, носачи авиона представљају елемент офанзивног арсенала и њихова кључна улога јесте пројекција војне моћи далеко од граница матичне државе — овакав приступ није прироритет руске војне доктрине која је, посебно у садашњем тренутку, примарно усмерена на заштиту сопствене територије.
У оним деловима света где је армија РФ активно присутна, она се ослања на копнену инфраструктуру — ово је био случај у Сирији (где Адмирал Кузњецов јесте ограничено учествовао у борбеним дејствима), ово је тренутно тачно за руско војно присуство у Сахелу посредством Афричког корпуса, а постоје и назнаке да ћемо сличан развој догађаја моћи пратити и у другим афричким земљама.
Закључак
Са свим овим на уму, јасно је да би Адмирал Кузњецов у тренутним геополитичким и војним околностима представљао врло скупоцен, а истовремено и рањив ресурс који тешко да би нашао примену како на савременом бојном пољу, тако и у тренутној војној доктрини и стратешким приоритетима Москве. Уз то, он не располаже ни нукеларним погоном што га чини мање кардим за маневрисање у поређењу са америчким носачима.
Да ли ће Русија са одустајањем од свог јединог носача авиона изгубити традиционални морнарички престиж? Свакако. Да ли ће овај корак умањити борбену способност руске флоте? Сви су изгледи да ће резултат бити супротан — ослобађање од колосалних расхода повезаних са Адмиралом Кузњецовим значиће ослобађање значајних средстава која могу бити преусмерена на решавање далеко значајнијих проблема руске морнарице који су у последњим годинама остављени без дужне пажње.
Овде се на првом месту ради о дубокој реформи и модернизацији Црноморске флоте која у овом тренутку нема капацитета за активно учешчће у СВО, а посебно након већ претрпљених губитака. Ништа мање значајна није ни Балтичка флота која од средине маја игра кључну улогу у супротстављању агресивним корацима НАТО усмереним против комерцијалних бродова који плове из руских лука и којој ће, судећи по све отворенијим претњама Калињинграду, у не тако далекој будућности бити поверени задаци од највишег значаја.