Кина је наставила да демонстрира брзу модернизацију своје артиљерије кроз развој и тестирање нових система, а најновији пример те тенденције је самоходна хаубица PLZ-05B, једна од технолошки најнапреднијих артиљеријских платформи у саставу Народноослободилачке армије Кине (НОАК).
Првобитно идентификована још 2021. године, PLZ-05 се више пута појављивала у јавности до 2023. године, а према свим индиректним показатељима, већ је ушла у фазу оперативног увођења у јединице. Најновије фотографије показују систем који пролази кроз полигонска испитивања, што указује на завршне фазе пре масовне производње.PLZ-05B је директни наследник претходних генерација кинеских самоходних хаубица, као што су PLZ-05 и PLZ-04, али у односу на њих доноси неколико кључних технолошких искорака. Најзначајнија карактеристика је потпуно аутоматизована купола, што омогућава да целом хаубицом управља само двоје чланова посаде: возач и командир/нишанџија. Овакво решење значајно смањује потребан број људства и омогућава већу аутономију и брже реакције на бојишту.
Систем интегрише подсистеме за управљање ватром, дигитално командовање, контролу шасије, као и системе за одржавање борбене спремности у дуготрајним мисијама. Вероватно је опремљена и напредним комуникационим и технологијама за умрежено дејство унутар артиљеријских батаљона у реалном времену.
Поред самоходне хаубице, примећено је и возило за утовар, такође на гусеничном шасију, чија је улога брзо попуњавање муниције и одржавање континуитета ватре — што је критичан елемент за артиљеријске јединице које дејствују у брзим, интензивним операцијама.
Иако су неки извори првобитно грешком идентификовали PLZ-05B као старију SH-16, недавне фотографије и технички детаљи јасно указују на напреднији систем. Убрзан темпо унапређења артиљерије и других родова кинеске војске отежава прецизну идентификацију система у раној фази, али све више података потврђује да је PLZ-05B већ реалност.
У контексту глобалне конкуренције у артиљеријској технологији, PLZ-05B представља озбиљан испорак и сигнал амбиција Кине да достигне — и у неким сегментима престигне — западне артиљеријске системе попут немачког PzH 2000 или америчког ERCA програма. Ако се покаже поузданим у борбеним условима, ова САУ може постати централни елемент нове генерације артиљеријских јединица НОАК.