Ратно ваздухопловство САД увело је ВР обуку за пилоте бомбардера Б-52 у бази Барксдејл у Луизијани, а резултат је да полазници већ на првом школском лету остварују контакт са танкером за допуну горивом. То је вештина за коју је раније било потребно више летова.
Истраживање на 233 полазника показало је да су пилоти који су пролазили кроз структурисан ВР програм у просеку имали 1,7 летова мање и 39 минута мање налета да би достигли потребан ниво оспособљености за допуну горивом у ваздуху.
ЕАРЛ у обуци пилота
Систем ЕАРЛ, који је развила компанија Спецулар Тхеорy, спаја ВР наочаре, посебне ручице гаса и командни стуб постављен на седиште. Тако полазници на земљи увежбавају завршни прилаз буму танкера, без трошења налета и горива.
Б-52 троши око 11.400 литара горива на сат. По старом моделу, полазник је могао да проведе 20 до 30 минута на око 15 метара иза бума танкера, а да не оствари контакт и не прими гориво. Обука је при том зависила од расположивости танкера, временских услова и техничке исправности летелица.
Структурисан програм доноси боље резултате
Упоређиване су три групе полазника: класична обука без ВР, делимично структурисан ВР приступ и потпуно структурисан програм И-БУФФ. Показало се да сам уређај није довољан, већ да је кључ у јасно уређеном наставном моделу.
Касније је у програм укључен и Стрикер СТЕЕЛ, који додаје когнитивни део обуке и повећава ментално оптерећење пилота како напредују. Праћење погледа показало је да неискусни пилоти чешће лутају по инструмент табли, док инструктори више користе периферни вид за ситне корекције при поравнању са бумом.
Команда за глобалне ударе Ратног ваздухопловства САД процењује да би ЕАРЛ могао да уштеди око 5,8 милиона долара годишње у трошковима реалне обуке. Програм још није формално унет у наставни план за Б-52, али резултати отварају пут да ЕАРЛ и И-БУФФ постану део редовне обуке и на другим летелицама ове команде.