Рат у Украјини

НОВЕ ТЕОРИЈЕ О ОБРАЊУ ДРУГОГ РУСКОГ АВАКСА А-50У: ДА ЛИ ЈЕ КОРИШТЕН С-200 ВЕГА УМЕСТО ПАТРИОТА ИЛИ УКРАЈИНСКИ ЛОВАЦ СА AGM-88 HARM?!

23. фебруар 2024. | 22:11
ТВ ФРОНТ

Како време одмиче после обарања другог авиона за рано радарско отркивање и упозоравање А-50У једино је јасно да ништа није јасно.

Теорије како се то догодило се само нижу као на текућој траци, а сада осим А-50 спомиње су и други авион? Који тип летелице то нико не зна.

Али кренимо редом. Прве две теорије су познате једна која тврди да је А-50У оборен ПВО ракетом руског ракетног система лансираног наводно из околине Маријупоља. Друга наводи да је у питању украјинска ПВО односно издвојена ракетна батерија ракетног система МИМ-104 Патриот који је постављен на саму прву линију фронта. И ту има нејасноћа како је могао бити погђена летелица над Азовски морем на даљини од 222 км од прве линије фронта, а да онда падне у Краснодарски крај.

Међутим, нова теорија која се пренела у руским медијима и анализама јесте да је можда према трећој верзији употребљен ракетни систем дугог домета С-200 или још више невероватнија теорија да је неким случајем пролетео украјински авион Су-27, а можда и да је испоручен пре времена Ф-16.

Али кренимо редом. Украјина је прошле године интензивно почела да употребљава ракете С-200 које је модификовала за нападе на земаљске циљеве.

С-200 представља један од највећих ПВО система који је икада конструисан. Први пут светској јавности приказан је у новембру 1963. године. Неки су га називали и „противракетном ракетом“. У оквиру Совјетске војске налазио се у саставу Ракетних трупа ПВО.

Основна тактичка једница је батаљон са шест непокретних лансера. Осим лансера сваки батаљон има и радар 5N62B – SQUARE PAIR познат и као П-35 који се користи за рано откривање ваздушних циљева.

Сваки ракетни батаљон има један П-35М (НАТО ознака BARLOCK-B) радар Е/Ф опсега 320 км за претрагу и проналажење циљева са интегрисаним Д-банд ИФФ системом, један Х-банд НАТО ознаке SQUARE PAIR навођење ракете домета 270 км радар и шест полуфиксних једношинских лансера.

Ракетни систем противваздушне одбране С-200 укључује нишански радар РСЦ 5Н62Б ( антенски стуб К-1В, кабина К-2В), стартну батерију 5З51 (почетна припрема К-3В кабина, лансер 5П72В, машине за пуњење 5ИУ24М, противваздушне вођене ракете 5Н21 и 5Н28), напајања – дизел-електране. Овај радар ради у склопу и других совјетских осматрачких радара и радара за осматрање и одређивање висина лета летелица. Сви они прибављају податке о удаљеним циљевима, који се шаљу радару 5N62B – SQUARE PAIR који води ракету према утврђеној тачки. Тад се укључује активни радар који води сам ракету до циља.

Ракета има дужину 10,72 м. У питању је једностепена ракета,која има четири спољашња бустера од којих је сваки дуг 4,9 м и има тело пречника 0,48 м са једним крмилом размаха 0,35 м од тела бустера. Ракета има размах крила 2,85 м, а пречник је 0,85 м и погони је ракетни мотор на чврсто гориво. Минимални домет ракете је 60, а максимални 270 км и може да делује по великим и врло салбо покретним циљевима, као ио ним експтремно брзим.

Радио-командно вођење се примењује у почетној и средњој фази лета ракете, док је у завршној фази активно радарско самонавођење. Бојева глава ракете је високо-експлозивна, која се активира путем сигнала или близинским упаљачем. Када је ракета опремљена нуклеарном бојевом главом, користи се командно активирање. Иначе јачина нуклеарне бојеве главе износи 25 килотона. Максимална брзина ракете је 4 маха. Тежина класичне бојеве главе износи 217 кг.

Оно што је интересантнија јесте четврта теорија о украјинском авиону који је неопажено искористивши рупе у радарској мрежи. Да ли је кориштена ракета ваздух-ваздух Р-27ЕР (ЕТ) – 130 км или АИМ-120 АМРААМ домета 130-150 км, У опцији је и противрадарска ракета АГМ-88 ХАРМ

АГМ-88 ХАРМ

АГМ-88 ХАРМ је противрадарска ракета средњег домета. ХАРМ је скраћеница од  High speed Anti Radar Missileе, односно противрадарској ракети. Ракета може да дејствује по радарима који раде у режимима континуираног или импулсног зрачења, као и по онима који мењају фреквенцију у току рада. Глава за самонавођење ракете способна је да реагује на на радарско зрачење у таласном опсегу 3,5,10 и 25 цм. У меморији рачунара се чувају се еталони радарских станица противника. Примљени сигнал се упоређује са еталонским радом ради брзе идентификације. За актвирање бојеве главе се користи ласерски упаљач. Крајем 1980 тих развијена је нова варијанта носила је ознаку АГМ-88Б која је и испиручена Украјини из складишта армије САД. Бојева глава ове ракете има двоструко већи радијус у поређењу са верзијом АГМ-88А. То је остварено новом конструкцијом бојеве главе која се израђује од легуре волфарма. Убрзо је развијена је и верзија АГМ-88Ц, која је извршена модернизација главе за самонавођење ракете која укључује двоструко повећање радне фреквенције и рачунаре са повећаном брзином рада.

Ваздушно космичке снаге Руске Федерације до септембра 2023. имала је 8 авиона за рано радарско откривање упозоравање и навођење А-50 који су модернизовани на верзију А-50У. Руска војска добија свка две године модернизоване летелице. До сада изгубљена су два. Један 14. јануара 2024. и за њега не постоје докази и други 23. фебруара

НЕ ПРОПУСТИТЕ:

ОБОРЕНА ЈОШ ЈЕДНА РУСКА ЛЕТЕЋА РАДАРСКА СТАНИЦА А-50У! АВИОН ПАО У КРАСНОДАРСКОМ КРАЈУ. ВИДЕО
УКРАЈИНА ПРЕУЗЕЛА ОДГОВОРНОСТ ЗА ОБАРАЊЕ ДРУГО РУСКОГ ЛЕТЕЋЕГ АВАКСА БЕРИЈЕВ А-50У! ВИДЕО

0 коментара на “НОВЕ ТЕОРИЈЕ О ОБРАЊУ ДРУГОГ РУСКОГ АВАКСА А-50У: ДА ЛИ ЈЕ КОРИШТЕН С-200 ВЕГА УМЕСТО ПАТРИОТА ИЛИ УКРАЈИНСКИ ЛОВАЦ СА AGM-88 HARM?!”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *