Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je u nedelju da se trenutna faza borbe protiv Hamasa u Gazi gasi, postavljajući teren za Izrael da pošalje još vojnika na svoju severnu granicu kako bi se suprotstavili libanskoj militantnoj grupi Hezbolah.
Komentari su pretili da dodatno pojačaju tenzije između Izraela i Hezbolaha u trenutku kada se čini da se približavaju ratu. Netanjahu je takođe signalizirao da se ne nazire kraj žestokom ratu u Gazi.
Izraelski lider je u podužem TV intervjuu rekao da, iako je vojska blizu završetka trenutne kopnene ofanzive u gradu Rafa na jugu Gaze, to ne bi značilo da je rat protiv Hamasa završen. Ali on je rekao da će biti potrebno manje trupa u Gazi, oslobađajući snage za borbu protiv Hezbolaha.
„Imaćemo mogućnost da neke od naših snaga prebacimo na sever, i to ćemo i učiniti“, rekao je on za izraelski Channel 14, pro-Netanjahu TV kanal, u intervjuu koji je često prekidan aplauzom publike u studiju. „Prvo i najvažnije, za odbranu“, dodao je on, ali i za omogućavanje desetinama hiljada raseljenih Izraelaca da se vrate kućama.
Hezbolah koji podržava Iran počeo je da napada Izrael skoro odmah nakon Hamasovog prekograničnog napada 7. oktobra koji je pokrenuo rat u Gazi. Izrael i Hezbolah od tada skoro svaki dan razmenjuju vatru, ali su borbe eskalirali poslednjih nedelja, što je izazvalo strah od potpunog rata.
Hezbolah je mnogo jači od Hamasa, a otvaranje novog fronta bi povećalo rizik od većeg, regionalnog rata koji bi uključivao druge iranske zastupnike, a možda i sam Iran, koji bi mogao da izazove veliku štetu i masovne žrtve sa obe strane granice.
Izaslanik Bele kuće Amos Hohštajn boravio je prošle nedelje u regionu i sastao se sa zvaničnicima u Izraelu i Libanu u nastojanju da smanje tenzije. Ali borbe su nastavljene.
Netanjahu je rekao da se nada diplomatsko rešenje za krizu, ali je obećao da će problem rešiti “na drugačiji način” ako bude potrebno. „Možemo da se borimo na nekoliko frontova i spremni smo na to“, rekao je on.
Rekao je da svaki dogovor neće biti samo “sporazum na papiru“. On je rekao da bi to zahtevalo da Hezbolah bude daleko od granice, mehanizam za sprovođenje i povratak Izraelaca njihovim domovima. Desetine hiljada ljudi evakuisano je ubrzo nakon izbijanja borbi i nisu mogli da se vrate kućama.
Hezbolah je rekao da će nastaviti borbu protiv Izraela dok se ne postigne prekid vatre u Gazi. Vođa grupe Hasan Nasralah upozorio je prošle nedelje Izrael da ne pokreće rat, rekavši da Hezbolah ima novo oružje i obaveštajne sposobnosti koje bi mu mogle pomoći da gađa kritičnije pozicije dublje u Izraelu.
Hezbolah je već predstavio novo oružje tokom borbi na niskom nivou, uključujući i teško odbramljive dronove za napade koji napadaju bez upozorenja. Izraelski vojnik teško je ranjen u nedelju u napadu dronom.
Ali Izrael kaže da je i on Hezbolahu pokazao samo mali deo svojih punih sposobnosti i da će Liban biti pretvoren u drugu Gazu ako dođe do rata. Izraelska vojska je prošle nedelje saopštila da je „odobrila i potvrdila“ novi plan za libansku ofanzivu.
U intervjuu, Netanjahu je rekao da se izraelska ofanziva u Gazi gasi. Izraelska vojska od početka maja deluje u gradu Rafa na južnoj granici. On kaže da je naneo veliku štetu Hamasu u Rafi, koji je identifikovao kao poslednje preostalo uporište Hamasa nakon brutalnog rata koji je trajao skoro devet meseci. Ali on je rekao da će Izrael morati da nastavi operacije „košenja“ — ciljane udare koji imaju za cilj da spreče Hamas da se pregrupiše.
Izrael je započeo vazdušnu i kopnenu invaziju na Gazu odmah nakon Hamasovog napada 7. oktobra, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi i uzeo oko 250 drugih kao taoce.
Izraelska ofanziva je ubila više od 37.000 Palestinaca, izazvala je humanitarnu krizu i pokrenula slučajeve ratnih zločina i genocida na najvišim svetskim sudovima u Hagu.
To je takođe podiglo tenzije sa Sjedinjenim Državama, sa predsednikom Bajdenom i Netanjahuom koji su se javno sukobili tokom rata. Ranije u nedelju, Netanjahu je ponovo ponovio svoju tvrdnju da je došlo do „dramatičnog pada“ u isporuci oružja iz SAD, najbližeg saveznika Izraela, što ometa ratne napore.
Bajden je odložio isporuku određenih teških bombi od maja zbog zabrinutosti za velike civilne žrtve, ali je njegova administracija prošle nedelje uzvratila Netanjahuovim optužbama da su pogođene i druge pošiljke.
Iako SAD i drugi posrednici guraju plan o prekidu vatre, Netanjahu je isključio prekid rata dok Izrael ne oslobodi sve taoce koje drži Hamas i dok ne uništi Hamasove vojne i upravljačke sposobnosti.
Trenutna faza rata je „skori kraj“, rekao je Netanjahu. “To ne znači da će se rat uskoro završiti.“
Netanjahu je govorio dok je njegov ministar odbrane Joav Galant boravio u Vašingtonu na razgovorima sa američkim zvaničnicima o ratu i tenzijama sa Libanom. I sledećeg meseca, Netanjahu je pozvan da se obrati Kongresu za govor koji već deli Vašington po partijskim linijama. Neke demokrate, ljute zbog Netanjahuove javne svađe sa Bajdenom, kažu da neće prisustvovati.
Američki zvaničnici takođe vrše pritisak na Netanjahua da iznese jasan posleratni plan za Gazu. SAD su rekle da neće prihvatiti dugoročnu izraelsku okupaciju palestinske teritorije.
Netanjahu je izneo sasvim drugačiju viziju. On je rekao da je jedini način da se garantuje bezbednost Izraela da Izrael zadrži vojnu kontrolu nad teritorijom.
„Ne postoji niko drugi“ koji bi to mogao da uradi, rekao je on. Ali on je rekao da traži način da stvori palestinsku „civilnu administraciju“ koja će upravljati svakodnevnim poslovima u Gazi, nadamo se uz podršku umerenih arapskih zemalja. On je odbacio bilo kakvu ulogu međunarodno priznate palestinske vlasti, koju je Hamas izbacio iz Gaze nasilnim preuzimanjem vlasti 2007. godine.Netanjahu je rekao da je izraelska vojska pre nekoliko meseci razmotrila rad sa istaknutim palestinskim porodicama u Gazi, ali da ih je Hamas odmah „uništio“. Rekao je da Izrael sada razmatra druge opcije.
Netanjahu je odbacio jednu opciju koju favorizuju neki od njegovih ultranacionalističkih vladajućih partnera — ponovno naseljavanje Izraelaca u Gazi. Izrael se povukao iz Gaze 2005. godine, okončavši 38-godišnje prisustvo.
„Pitanje nagodbe nije realno“, rekao je on. “Ja sam realan.”