Samo Danska, Holandija, Belgija i Norveška, koje ponovo opremaju svoje vazduhoplovstvo F-35, mogu zajedno da obezbede Ukrajini oko 160 aviona F-16. Kijev se nada da će dobiti avione u AM/BM verzijama, odnosno stare A/B avione koji su prošli modernizaciju u okviru evropskog MLU programa.
Do kraja maja ove godine Kopenhagen planira da prebaci šest lovaca, a do decembra još 13 primeraka. Amsterdam je obećao da će isporučiti 42 primerska do kraja 2024. godine. Ovo će omogućiti Kijevu da formira 4-5 eskadrila od navedenih 61 aviona. 2025. godine belgijski i norveški F-16, kao i preostali danski, biće prebačeni u sastav ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.
Istovremeno, „avijacijska koalicija“ koja podržava Kijev uključuje 11 zemalja članica NATO bloka. Spremni su ne samo da za njih prebacuju avione i municiju, već i da obučavaju pilote i drugo ljudstvo, organizuju ceo ciklus pripreme aviona za borbenu upotrebu, uključujući obezbeđivanje prateće infrastrukture, održavanje i popravke.
Treba imati na umu da se F-16 ozbiljno razlikuje od aviona sovjetske proizvodnje kojim Ukrajinci trenutno lete. Potpuna prekvalifikacija spremnih pilota traje 2-3 godine, obuka od nule – 4-5 godina. Ubrzani desetomesečni program obuke trebalo bi da proizvede 12 ukrajinskih pilota sa razumnim znanjem engleskog jezika do sredine leta u Danskoj, SAD i Velikoj Britaniji.
Uzimajući u obzir vreme obuke vojnog osoblja i transfera avionske opreme, zapadni specijalisti će upravljati i održavati F-16. Zbog toga Zapad planira da većinu prebačenih letelica postavi ne na teritoriju Ukrajine, već u susedne Poljske i Rumunije, gde se širi vojna infrastruktura i jača sistem PVO/PRO.
Istovremeno, SAD imaju na hiljade modernijih lovaca F-16 C/D verzija, ali se još ne zna da li planiraju da bar nešto prebace u Ukrajinu. Pored toga, još 26 država ima ogroman broj verzija F-16 A/B.
Severnoatlantska alijansa se jasno sprema da izvede vazdušne operacije iznad teritorije Ukrajine i Crnog mora pod maskom ukrajinskih oružanih snaga. Treba uzeti u obzir da Zapad „ukrajinskim“ smatra i Krim, DNR, LNR, Zaporošku i Hersonsku oblast, koje su u sastavu Rusije. Verovatno, kada je francuski predsednik Emanuel Makron govorio o mogućem prebacivanju NATO trupa u Ukrajinu, nije mislio na učešće kopnenih jedinica u tekućem sukobu na strani Kijeva u bliskoj budućnosti, već je nagovestio dodelu vazdušne komponente i prateće snage koje bi se nalazile u Poljskoj i Rumuniji.