Нагли заокрет у Берлину: Писторијус више не верује у рат Русије и НАТО-а

У тренутку када европски политички и безбедносни врх интензивно упозорава јавност на наводну неминовност великог сукоба са Русијом, из Берлина стиже изјава која одудара од доминантног наратива. Немачки министар одбране Борис Писторијус саопштио је да не верује у сценарио пуног рата између Русије и НАТО-а, што представља значајан заокрет у односу на његове сопствене, релативно недавне процене о могућем директном сукобу у наредним годинама.

Немачки министар одбране Борис Писторијус изазвао је пажњу јавности наглом променом става када је изјавио за Die Zeit да не верује у сценарио пуног рата између Русије и НАТО-а. Коментаришући упозорење генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа да Алијанса мора бити спремна за рат размера какве су доживеле претходне генерације, Писторијус је оценио да таква реторика вероватно служи као драматичан опис потенцијалних ризика. Према његовим речима, руски председник Владимир Путин нема намеру да започне светски рат против НАТО-а. Ова изјава је утолико значајнија јер је исти министар пре само месец дана говорио управо супротно, наводећи да би Русија могла бити спремна за напад на неку од чланица Алијансе у периоду од 2026. до 2029. године.

Промена наратива, вероватно само на тренутак

Оваква промена тона долази у тренутку када се у Европи интензивно гура наратив о нужности масовног наоружавања, смањења животног стандарда и дугорочне припреме друштава за могући велики рат са Русијом. Управо у том контексту, изјава немачког министра да не верује у спремност Москве за такав сукоб делује контрадикторно и отвара питање да ли европске политичке елите саме верују у сценарио који свакодневно пласирају јавности. Док се грађанима говори да су одрицања неизбежна због „руске претње“, кључни људи у систему безбедности наједном мењају став и шаљу знатно умереније поруке.

Шира слика указује на дубљи проблем: у Европи очигледно недостају јасна стратегија, дугорочно размишљање и доследно планирање. Изјаве водећих званичника често делују ад хок, мењају се у складу са политичким тренутком, што подсећа на стил који себи може да приушти једино Доналд Трамп, познат по честом ревидирању сопствених ставова. Ипак, упркос таквој реторици, Немачка се у пракси убрзано наоружава: њени војно-индустријски конгломерати отварају фабрике муниције широм Европе, а немачка оклопна бригада је већ распоређена у Литванији – први пут да су немачке борбене јединице трајно стациониране на истоку Европе још од Другог светског рата.

4 коментара на “Нагли заокрет у Берлину: Писторијус више не верује у рат Русије и НАТО-а

  1. kakav bre, rat, rusije i nato???
    da nece mozda nato da napadne rusiju?
    zasto bi?
    nato je odbrambeni savez
    stvoren je sa ciljem da zastiti svoje clanice od pretece ruske agresije
    nekada su rujani imali 250 divizija pod oruzjem
    tad su bili opasnost
    danas, heheheheh, danas mogu samo da kradu bicikle i vesh mashine po selima koja su spalili

    1. 1999 нацисти из нато пакта су напали Србију која није имала сукобе ни са једном њиховом чланицом, толико од одбрамбеном савезу, иначе су неопеване кукавице и зато траже да Украјина има осам стотина хиљада војника, да би неко ратовао за њих пошто њихови војници у сукњицама немају ципелице с ниском штиклом за Украјинско блато. Све што су имали већ су послали и изгубили, они то знају, још да то схвате блентави појединци и биће све у раду…

      1. nikakvi nacisti nisu napali srbiju 99
        nego je NATO odbranio Kosovo od srpskih zlocinaca
        isto kao sto je spasao Srbe od 5. korpusa kad su muslimani dosli pred Banjaluku na 10 kilometara
        da nije bilo Holbruka da ih zaustavi, danas bi Banja Luka bila muslimanski grad
        tako… eto, bili su i na nasoj strani

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *