Нагли заокрет у Берлину: Писторијус више не верује у рат Русије и НАТО-а

У тренутку када европски политички и безбедносни врх интензивно упозорава јавност на наводну неминовност великог сукоба са Русијом, из Берлина стиже изјава која одудара од доминантног наратива. Немачки министар одбране Борис Писторијус саопштио је да не верује у сценарио пуног рата између Русије и НАТО-а, што представља значајан заокрет у односу на његове сопствене, релативно недавне процене о могућем директном сукобу у наредним годинама.

Немачки министар одбране Борис Писторијус изазвао је пажњу јавности наглом променом става када је изјавио за Die Zeit да не верује у сценарио пуног рата између Русије и НАТО-а. Коментаришући упозорење генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа да Алијанса мора бити спремна за рат размера какве су доживеле претходне генерације, Писторијус је оценио да таква реторика вероватно служи као драматичан опис потенцијалних ризика. Према његовим речима, руски председник Владимир Путин нема намеру да започне светски рат против НАТО-а. Ова изјава је утолико значајнија јер је исти министар пре само месец дана говорио управо супротно, наводећи да би Русија могла бити спремна за напад на неку од чланица Алијансе у периоду од 2026. до 2029. године.

Промена наратива, вероватно само на тренутак

Оваква промена тона долази у тренутку када се у Европи интензивно гура наратив о нужности масовног наоружавања, смањења животног стандарда и дугорочне припреме друштава за могући велики рат са Русијом. Управо у том контексту, изјава немачког министра да не верује у спремност Москве за такав сукоб делује контрадикторно и отвара питање да ли европске политичке елите саме верују у сценарио који свакодневно пласирају јавности. Док се грађанима говори да су одрицања неизбежна због „руске претње“, кључни људи у систему безбедности наједном мењају став и шаљу знатно умереније поруке.

Шира слика указује на дубљи проблем: у Европи очигледно недостају јасна стратегија, дугорочно размишљање и доследно планирање. Изјаве водећих званичника често делују ад хок, мењају се у складу са политичким тренутком, што подсећа на стил који себи може да приушти једино Доналд Трамп, познат по честом ревидирању сопствених ставова. Ипак, упркос таквој реторици, Немачка се у пракси убрзано наоружава: њени војно-индустријски конгломерати отварају фабрике муниције широм Европе, а немачка оклопна бригада је већ распоређена у Литванији – први пут да су немачке борбене јединице трајно стациониране на истоку Европе још од Другог светског рата.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *