Први трилатерални мировни преговори између Русије, Украјине и Сједињених Држава завршени су у Абу Дабију без видљивог помака, у тренутку када се борбе на терену настављају пуном жестином.
Украјински председник Володимир Зеленски најавио је могућност одржавања другог састанка већ наредне недеље, док је један амерички званичник изјавио да би нова рунда разговора могла да почне 1. фебруара.Дводневни разговори окончани су након таласа руских ваздушних удара на већ тешко оштећену украјинску енергетску инфраструктуру. Према украјинским званичницима, у нападима је погинула једна особа, а 35 је повређено.
Русија је, са друге стране, оптужила Украјину да је напала возило хитне помоћи на територији под украјинском контролом, при чему су, како тврди Москва, погинула три медицинска радника. Касније је саопштено и да је украјински ракетни напад погодио енергетску инфраструктуру у Белгородској области.
Разговори у Абу Дабију били су први трилатерални састанак од када је Москва 2022. године покренула опсежну војну инвазију на Украјину. Зеленски је на друштвеној мрежи X навео да је „централна тема разговора била дефинисање могућих параметара за окончање рата“, уз нагласак на улогу Сједињених Држава у надзору и гаранцијама безбедности.
Према његовим речима, све стране су се договориле да се консултују са својим престоницама и координишу наредне кораке са државним врховима. Амерички званичник је разговоре оценио као „добар знак“, наводећи да је током два дана преговора урађено „много посла“.
Руска државна агенција РИА Новости јавила је да Москва остаје отворена за наставак дијалога са Украјином и САД.
У међувремену, настављени су тешки удари на украјинске градове. Градоначелник Кијева Виталиј Кличко саопштио је да је једна особа погинула, а четири повређене у руским ваздушним нападима, док је у Харкову повређена 31 особа. Оштећена је критична инфраструктура, због чега је око 6.000 објеката остало без грејања, у условима када су температуре у појединим деловима земље пале и до -12 степени Целзијуса.
Зеленски је изјавио да је „главна мета Руса“ била управо енергетска инфраструктура. У Харкову су, према речима градоначелника Игора Терехова, оштећени породилиште и прихватилиште за расељена лица.
Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха оценио је руски напад као „бруталан“ и „цинично наређен“ од стране председника Владимира Путина, наводећи да је он „погодио не само украјински народ, већ и преговарачки сто“.
Москва је, истовремено, оптужила Украјину за „варварски злочин над цивилним становништвом“ у делу Херсонске области који је под руском контролом. Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова тврди да је украјински дрон напао јасно обележено возило хитне помоћи и да су сва три медицинска радника у њему погинула.
У суботу увече, гувернер Белгородске области Вјачеслав Гладков саопштио је да је Украјина извела до сада најинтензивније гранатирање тог пограничног града, при чему је оштећена енергетска инфраструктура, али без људских жртава.
Русија тренутно контролише око 20 одсто територије Украјине, укључујући делове источног Донбаса. Кремљ захтева да Украјина уступи заузете делове територије, што је Кијев више пута одбацио. Зеленски је у Давосу истакао да је „питање територије кључно и још увек нерешено“, додајући да је са америчким председником Доналдом Трампом разговарао о будућим безбедносним гаранцијама САД за Украјину у случају постизања споразума.
Према његовим речима, такав договор би морао да буде одобрен и у америчком Конгресу и у украјинском парламенту.
Дан уочи почетка преговора у Абу Дабију, специјални амерички изасланик Стив Виткоф и зет председника Трампа, Џаред Кушнер, састали су се са руским председником у Москви. После четворочасовног разговора, из Кремља је поручено да је Русија „искрено посвећена политичком и дипломатском решавању украјинске кризе“, али да трајно решење није могуће без решавања територијалног питања.
Прошлог августа, Трамп и Путин су у Енкориџу разговарали о окончању рата, што је, према наводима, резултирало договором који би Русији омогућио да задржи Донбас и Крим. Зеленски је то поново одбацио, нагласивши да Украјина неће одустати од Доњецке и Луганске области.