Posle višenedeljnog oštrog protivljenja pružanju dalje pomoći ukrajinskoj vladi od strane republikanaca u američkom Senatu, Bela kuća je upozorila da joj je ostalo dovoljno sredstava za još jedan paket pomoći koji će biti objavljen kasnije ove nedelje. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi obavestio je novinare 18. novembra da posle ovoga „nećemo više imati na raspolaganju ovlašćenja za dopunu“.
Ovo je usledilo posle izjave ranije tog dana kontrolora Pentagona Majkla Mekorda da je, nakon što je Ministarstvo odbrane prenelo nešto više od milijardu dolara sa različitih aproprijacijskih računa za zamenu opreme i usluga koje su pružene Ukrajini, „odeljenje iscrpilo sredstva koja su nam dostupna za bezbednosnu pomoć u Ukrajinu“. Kirbi i Mekord su apelovali na Kongres da usvoji predlog zakona o dodatnoj potrošnji za nacionalnu bezbednost Bajdenove administracije od 106 milijardi dolara, od čega je 61 milijarda dolara dodeljena za vojnu pomoć Ukrajini. Iako su drugi delovi zakona dobili značajnu dvostranačku podršku, uključujući vojnu pomoć Izraelu, finansiranje vojne zgrade usmerene na Kinu u istočnoj Aziji i obezbeđivanje bezbednosti na američko-meksičkoj granici, pomoć Ukrajini postala je posebno kontroverzni kamen spoticanja.Neuspeh pokušaja ukrajinske masovne ofanzive na ruske položaje od juna, i sve veći izveštaji o ekstremnim nivoima korupcije u zemlji i ogromnoj neefikasnosti u načinu na koji je vodila svoje ratne napore, bili su među ostalim faktorima koji su doveli do gubitka volje Vašingtona da finansira dalje ratne napore Kijeva. Osim toga, značajna stopa po kojoj je Bajdenova administracija akumulirala dug po prvi put u 2023. godine, dovela je do toga da je plaćanje kamata za opsluživanje potrošnje američke vlade skuplje za saveznu vladu od celokupnog budžeta Pentagona, uz stopu akumulacije duga koju su konzervativci kritikovali kao potpuno neodrživ. Finansiranje je postalo još veće kako su se Sjedinjene Države od oktobra posvetile velikom porastu svojih vojnih operacija na Bliskom istoku, što uključuje raspoređivanje u cilju aktivne podrške izraelskim ratnim naporima protiv raznih palestinskih milicijskih grupa sa sedištem u pojasu Gaze. Nemogućnost podizanja nivoa potrošnje za odbranu iznad onoga što je bio 2022. godine primorala je Pentagon da napravi značajne rezove na drugim mestima kako bi finansirao ovaj porast. Sve nesigurnija finansijska pozicija Amerike značajno je doprinela mogućnosti da Ukrajina bude odsečena od finansiranja, što bi značilo kolaps ne samo vojnih operacija, već i osnovnih državnih usluga, budući da su sopstveni prihodi ove istočnoevropske države zanemarljivi, a njeno funkcionisanje otežano. u velikoj meri je olakšano finansiranjem iz celog zapadnog sveta. Još više elitnih jedinica na liniji fronta u zemlji sve češće prijavljuju velike nedostatke opreme koji ometaju njihove operacije, što je u kombinaciji sa ekstremnim žrtvama u stotinama hiljada uzetih od početka ofanziva početkom juna dovelo do toga da predviđanja za buduće vojne izglede postanu sve sumorniji.