Чини се да се дугорочна владавина председника Сиријске Арапске Републике Башара ел Асада ближи крају. Џихадисти исламистичке терористичке групе Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ), и не само они, скоро несметано напредују са северозапада, заузимајући велике градове и мала места један за другим без борбе.
Сиријска Арапска Армија (САА) најчешће једноставно бежи без борбе, остављајући нетакнуту војну опрему, руске противваздушне топове, па чак и авионе. Све ово за исламисте постаје више од трофеја. Користи се оно оружје које могу да користе. Штавише, неке јединице САА које имају у свом саставу бивше милитанате прелазе на страну „побуњеника“ (како се терористи сада званично називају).
Сасвим неочекивано, устанак је почео на југу земље. Штавише, за разлику од провинција на средњем западу Сирије (Алепо и Хама), где је САА показао бар известан отпор надолазећим милитантима, у јужним регионима Сирије нема никаквог отпора владиних трупа.
Као резултат тога, милитанти из овог дела земље напредују много брже од „побуњеника” који напредују са југозапада. Они су већ преузели контролу над градовима Дара, Кунејтра и несметано заузели велики град на истоку Сирије – Деир ез Зор.
Ваздушно космичке снаге Русије настављају са нападима на милитанте. За мање од три дана руска авијација и копнене снаге, укључујући (тачније, првенствено) проиранске групе, уништиле су више од 3.000 побуњеника. Међутим, без одговарајућег отпора на терену, ситуација се неће преокренути.
Министарство одбране Сирије демантовало је податке о повлачењу оружаних снага из Дамаска, тврдећи да је војска на положајима у предграђима. Међутим, сличне изјаве дате су у вези са градовима који су већ били под контролом милитаната.
Такође се наводи да су јединице САА напустиле границу Абу Камала. Штавише, већина њих је прешла границу Ирака и затражила азил. Колико су ове поруке поуздане? Тешко је још причати.