Međunarodni aerodrom u Sofiji privremeno je dva puta tokom vikenda obustavio civilni vazdušni saobraćaj, dok je na aerodromu bila stacionirana grupa američkih vojnih aviona, što je izazvalo spekulacije da Vašington pozicionira snage uoči mogućeg udara na Iran.
Prema obaveštenju za vazduhoplovce (NOTAM), koje je potvrđeno u bugarskim medijima, aerodrom je ograničio nevojne operacije 23. februara od 01:15 do 02:50 po lokalnom vremenu, kao i 24. februara od 01:05 do 03:35. U navedenom vremenskom okviru inače nema redovno planiranih komercijalnih letova.
Uprava aerodroma saopštila je da su kratkotrajne obustave posledica rutinskih radova na pisti i izričito negirala povezanost sa prisustvom američke vojske.
Fotografije koje su se pojavile na društvenim mrežama prikazuju najmanje šest tankera KC-135 Stratotanker iz sastava 6th Air Refueling Wing sa baze MacDill Air Force Base na Floridi, kao i transportne avione C-17 i C-130, uz Boeing 747 koji se obično koriste za prevoz trupa. Letelice su bile parkirane kod Terminala 1.
Ministarstvo odbrane Bugarske potvrdilo je prisustvo ratnog vazduhoplovstva SAD, navodeći da je raspoređivanje u funkciji „obuke u okviru pojačanih aktivnosti budnosti NATO“, uz angažovanje američkog osoblja isključivo na održavanju aviona. Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Nadežda Nejnski izjavila je da njeno ministarstvo raspolaže ograničenim informacijama i da je naložila prikupljanje dodatnih podataka.
Sofijsko stacioniranje predstavlja samo manji deo znatno šire američke vojne mobilizacije. Prema navodima bugarskih istraživačkih novinara, više od 120 aviona ratnog vazduhoplovstva SAD preletelo je Atlantik u roku od nekoliko dana, uključujući oko četiri desetine F-16, tri eskadrile stelt lovaca F-35A i 12 aviona F-22 Raptor.
Slična raspoređivanja, uključujući F-22 u bazi RAF Lakenheath, prethodila su prošlogodišnjoj operaciji Midnight Hammer, tokom koje su izvedeni udari na iranske nuklearne objekte. U međuvremenu, udarna grupa nosača aviona USS Gerald R. Ford upućena je da se pridruži nosaču USS Abraham Lincoln, koji se već nalazi u Arapskom moru.
Prema pisanju lista The Times of London, britanski premijer Stramer odbio je da odobri Vašingtonu korišćenje dve ključne instalacije pod britanskom kontrolom – baze RAF Fairford u Glosterširu, evropske prednje baze za američke teške bombardere uključujući B-2 i B-52, kao i zajedničke američko-britanske baze Diego Garcia u Indijskom okeanu – za eventualni udar na Iran.
Paralelno sa vojnim aktivnostima odvija se i osetljiva nuklearna diplomatija. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 19. februara, na inauguralnom sastanku svog Mirovnog saveta, da je Teheranu dao rok od približno deset dana za postizanje nuklearnog sporazuma, upozorivši da će „loše stvari uslediti“ ukoliko pregovori propadnu. Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner sastali su se prošle nedelje sa iranskom delegacijom u Ženevi, pri čemu je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči naveo da je postignuta saglasnost o „vodećim principima“, ali da i dalje postoje značajne razlike između strana.
Bugarska je članica NATO od 2004. godine, ima sa Vašingtonom Sporazum o saradnji u oblasti odbrane iz 2006. godine, koji omogućava američkim snagama korišćenje bugarskih vojnih objekata.