Међународни аеродром у Софији привремено је два пута током викенда обуставио цивилни ваздушни саобраћај, док је на аеродрому била стационирана група америчких војних авиона, што је изазвало спекулације да Вашингтон позиционира снаге уочи могућег удара на Иран.
Према обавештењу за ваздухопловце (NOTAM), које је потврђено у бугарским медијима, аеродром је ограничио невојне операције 23. фебруара од 01:15 до 02:50 по локалном времену, као и 24. фебруара од 01:05 до 03:35. У наведеном временском оквиру иначе нема редовно планираних комерцијалних летова.
Управа аеродрома саопштила је да су краткотрајне обуставе последица рутинских радова на писти и изричито негирала повезаност са присуством америчке војске.
Фотографије које су се појавиле на друштвеним мрежама приказују најмање шест танкера KC-135 Stratotanker из састава 6th Air Refueling Wing са базе MacDill Air Force Base на Флориди, као и транспортне авионе C-17 и C-130, уз Boeing 747 који се обично користе за превоз трупа. Летелице су биле паркиране код Терминала 1.
Министарство одбране Бугарске потврдило је присуство ратног ваздухопловства САД, наводећи да је распоређивање у функцији „обуке у оквиру појачаних активности будности НАТО“, уз ангажовање америчког особља искључиво на одржавању авиона. Вршилац дужности министра спољних послова Надежда Нејнски изјавила је да њено министарство располаже ограниченим информацијама и да је наложила прикупљање додатних података.
Софијско стационирање представља само мањи део знатно шире америчке војне мобилизације. Према наводима бугарских истраживачких новинара, више од 120 авиона ратног ваздухопловства САД прелетело је Атлантик у року од неколико дана, укључујући око четири десетине F-16, три ескадриле стелт ловаца F-35A и 12 авиона F-22 Raptor.
Слична распоређивања, укључујући F-22 у бази RAF Lakenheath, претходила су прошлогодишњој операцији Midnight Hammer, током које су изведени удари на иранске нуклеарне објекте. У међувремену, ударна група носача авиона USS Gerald R. Ford упућена је да се придружи носачу USS Abraham Lincoln, који се већ налази у Арапском мору.
Према писању листа The Times of London, британски премијер Страмер одбио је да одобри Вашингтону коришћење две кључне инсталације под британском контролом – базе RAF Fairford у Глостерширу, европске предње базе за америчке тешке бомбардере укључујући B-2 и B-52, као и заједничке америчко-британске базе Diego Garcia у Индијском океану – за евентуални удар на Иран.
Паралелно са војним активностима одвија се и осетљива нуклеарна дипломатија. Амерички председник Доналд Трамп изјавио је 19. фебруара, на инаугуралном састанку свог Мировног савета, да је Техерану дао рок од приближно десет дана за постизање нуклеарног споразума, упозоривши да ће „лоше ствари уследити“ уколико преговори пропадну. Амерички изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер састали су се прошле недеље са иранском делегацијом у Женеви, при чему је ирански министар спољних послова Абас Арагчи навео да је постигнута сагласност о „водећим принципима“, али да и даље постоје значајне разлике између страна.
Бугарска је чланица НАТО од 2004. године, има са Вашингтоном Споразум о сарадњи у области одбране из 2006. године, који омогућава америчким снагама коришћење бугарских војних објеката.