Крстарећа ракета Ал Кудс -1 коју користе јеменских Хути, а која је највероватније била лансирана за напад на израелски лучки град Елиат у Акабском заливу, приземљила се у Судану неопштећена.
Знатижелјници су одмах прикочили да прегледају овај крстарећи пројектил с обзиром да су ретки имали прилику да се приближе овом крстарећом пројектилу којим су Хути гађали рафинерије нафте у Саудијској Арабији и УАЕ, а сада се користе и у нападу на Израел.
Houthi Quds-1 cruise missile launched from Yemen fell in Sudan.
The missile is smaller than its Iranian counterpart, the Soumar. The range of the Quds-1 missile is approximately 700 kilometers.
Their interesting feature is that they are an Iranian “construction kit”.
Iranian… pic.twitter.com/UujotxIsdG— Clash Report (@clashreport) April 1, 2024
Први закључак који се може извести јесте да је Ал Кудс-1 мања од изворне иранске крстареће ракете Сумарум, да је домет Ал Кудса око 700 км иако западни извори наводе да је домет ове крстареће ракете 2.000 км.
Оно што се на први поглед може видети да је у конструкцији пројектила кориштена иранска технологија.
Крстарећа ракета Аl Quds
На паради јеменских Хута у септембру 2023. представљена је и крстарећа ракета Ал Кудс (Јерусалим) домета до 1.600 км. предтављена је и као чувар мореуза Бабел Мандеб. Раније верзије 2019. године употребљене су биле у нападу на Саудијску Арабију и Уједиене Арапске Емирате.
У питању је копија совјетске крстареће ракете Х-55 која је добијена почетком 2000 тих година из Украјине. На видику почетком 2000. појавила се повољна прилика. Иранска и кинеска делегација успеле су сасвим случајно да на црном тржишту у Украјини пронађу заостале совјетске крстареће ракете Кх-55 (НАТО ознака АС-15 Кент) које су користили стратешки бомбардери Ту-160. Иранци и Кинези успели су да се за чисти кеш дочепају ових ракета са земаљском опремом. Ракете су успешно пребачене у Кину, где је изведен обрнути инжењеринг. Сва искуства су наравно подељена са Иранцима, који са Кинезима имају одличну војну сарадњу и производњу пре свега противбродских пројекитла Ноор (Ц-802) по лиценци.
Фамилија совјетских крстарећих ракета Кх-55 настала је као самостални пројекат МКБ Радуга почетком седамдесетих година прошлог века. Конструкциони биро није успео да убеди совјетске функционере о значају своје ракете, али је све добило коперникански преокрет кад се сазнало за амерички пројекат крстарећих ракета лансираних из авиона (АГМ-86). Интересантно је да фамилија ракета Кх-55 личи на рану верзију америчке крстареће ракете БГМ-109 Томохавк која је имала ваљкасти труп са извученим равним крилима, фиксним репним управљачким површинама и подтрупним турбовентилаторским мотором. Највидљивија разлика између ракете Томохавк и Кх-55 је положај мотора. Код Томохавка он је уграђен у репу и користи подтрупни доводни канал и испусно-потисни издувник у репу. Ракета Кх-55 има два турбовентилаторска потисна мотора ОМСК АМКБ ТВД-50 уграђен у гондоли у задњем делу трупа. Потисни ТВД-50 је најкритичнији део технологије Кх-55 јер тај компактни и штедљиви турбовентилаторски мотор користе и друге крстареће ракете и беспилотне летелице совјетске производње. Док америчка Томохавк користи четри репне управљачке површине руска користи три. По димензијама обе ракете су сличне, као и по тежини. Обе имају на предњем делу класичан «белугин нос», који је омеђен код новијих америчких крстарећих ракета. Принцип вођења код обе је засновано на дигиталном рачунару са филтером калман и програмском опремом ТЕРЦОМ уграђеном меморијом која чува дигиталну карту, заједно са радарским висиномером за профилисање терена при ниском лету. Амерички је добио касније и ГПС док је совјетска ракета остала са ДСМАЦ технологијом. Пакет система вођења код Кх-55 је спрут и БСУ-55. Из ове ракете Совјети су направили серију ракета. Домет обичне ракете је био 2.500 км, а са додатком пар спољних резервоара за гориво на трупу маса пројектила повећана је на 1.700 кг са првобитних 1.300 и повећан је домет на 3000 км. Иранци и Кинези успели су да се дочепају унапређене верзије Кх-55 али без нуклеарне бојеве главе која је уграђивана у ову ракету, а јачине је 200 кт.
Шта се после радило од ракета кад су стигле у Иран остало је све под велом дубоко скривене војне тајне, јер комплетну контролу преузели су Пасдарани са веома развијеном војном индустријом. Јавност је за постојање крстареће ракете Кудс-1 (Јерусалим-1) сазнала је средином јуна 2019. кад је нападнут аеродром Абха који се налазио на 100 км од границе са Јеменом. Саудијци су први пут приказали олупину ракете и саопштили да се ради о крстарећој ракети, а не дрону као што се мислило. Саудијци су навели да је у питању иранска крстарећа ракета Соумар старије верзије домета 350 км, док домет новијих серија повећан је на 1.350 км. Већ тад се уочило нешто што је створило забуну у целој причи око ових крстарећих ракета. Крила и стабилизатор од ракете који су приказани личили су на ирански Соумар. Дилему су убрзо решили јеменски Хути који су организвали презентацију за медије свог ракетног арсенала и беспилотних летелица. Један од звезда статичког збора била је велика крстарећа ракета коју су Хутни назвали Кудс-1 (Јерусалим-1) и која је као су тврдили плод домаће памети. Међутим одакле једној сиромашеној земљи где људи свакодневно умиру од глади и бомби софистицирана технологија и интелектуални потенцијал. Наравно нема дилеме да је овде своје прсте умешао Иран. Превише је било сличности између Qудс-1 и Соумара. Заправо Иран је успео да у Јемен прошверцује крстарећу ракету Соумар само су је префарбали и дали име. Да ли је то баш тако? Наравно неки тврде да на прву слику то тако изгледа, али да између ове две ракете постоје значајне разлике од самог дизајна, потиска, положаја расклапајућих и фиксних крила, до носа, корита трупа, положаја стабилизатора, поклопца мотора. Већ другог дана од напада на рафинерије на друштвеним мрежама је почело поређење слика распаднуте ракете у пустињи са оригиналом са статичког збора у Јемену. Неки аутори заступају став да облик трупа и положај стаблизатора распаднуте и целе ракете указују јасно да се ради о крстарећој ракетиКQудс-1, а не Сомар. Постоји још једна разлика, а то је величина ракете. Па се тако анализом « простим оком» указује да се две ракете разликују и по величини, да Кудс-1 има мањи пречник од Соумара. Па се тако наводи да је пречник Qудс-1 34 цм , док Соумар је задржао оригинални пречник од совјетске Кх-55 од 51,4 цм. Овде ваља посумњати у овакав облик анализе јер просто мерење и упоређивање два пројектила један поред другог би дало квалитетније податке од оваквог облика анализе од ока, која се мора узети са највећом резервом.