Примирје после кратког, али интензивног рата: Иран и Израел обуставили ударе. На питање – ко је победник – најчешће се чује одговор да је Израелу одговарало окончање рата, након што је прогласио да је испунио своје циљеве.
После дванаест дана жестоких сукоба, од 13. до 24. јуна, Иран и Израел су званично обуставили међусобне нападе. Ирански Врховни савет за националну безбедност прогласио је победу, тврдећи да је Израел у једностраној одлуци морао да прекине офанзиву, што је, како кажу, резултат „одлучног одговора“ Техерана.Ипак, стварни биланс рата остаје контроверзан и нејасан. Према доступним подацима и проценама аналитичара, Иран је током сукоба изгубио значајан број ПВО система и лансирних система балистичких ракета, а неки нуклеарни објекти у Исфахану, Бушеру и Фордову наводно су тешко оштећени током ваздушних удара Израела и САД. Ипак, врло је известно да ово није крај нуклеарног програм Ирана. Градови попут Техерана, Табриза, Шираза и Исфахана такође су претрпели ограничена, али видљива разарања, посебно војне инфраструктуре. Најтежи пораз Ирана јесте губитак људи, и то високих војних званичника и научника. То су губици који не могу да се надокнаде.
С друге стране, Израел је такође био на удару: ирански пројектили и дронови погодили су цивилне објекте и енергетске у Хаифи и Тел Авиву, али због строгих забрана снимања, нема званичних информација о евентуалним губицима на војним објектима, укључујући чувену ваздушну базу у пустињи Негев. Према проценама, рат није био одржив за Израел на дуже стазе, па је постизање примирја био стратешки циљ – и постигнут је.
Иако се може рећи да је Иран из конфликта изашао ослабљен, нарочито у технолошком и одбрамбеном смислу, Техеран инсистира на наративу победе. Израел је, са друге стране, добио оно што му је било најважније — брз завршетак рата без увлачења у дуготрајну ескалацију са широким фронтом.
Обе стране остају у стању повишене борбене готовости, а трајност примирја остаје неизвесна, док се Доналд Трамп нада Нобеловој награди за мир.