KOMANDANT HEZBOLAHA KOJI JE UBIJEN U IZRAELSKOM NAPADU, GODINAMA JE BIO NA AMERIČKOJ POTERNICI

Komandant Hezbolaha ubijen u izraelskom vazdušnom napadu u južnim predgrađima Bejruta u petak bio je jedan od najviših vojnih zvaničnika libanske militantne grupe, zadužen za njene elitne snage, i godinama je bio na listi američke poternice.

Ibrahim Akil (61), bio je drugi najviši komandant Hezbolaha koji je ubijen u izraelskom vazdušnom napadu na južno predgrađe Bejruta u u nekoliko poslednjih meseci, zadavši težak udarac komandnoj strukturi grupe.

Do napada u petak došlo je u trenutku kada se grupa još uvek oporavljala od široko sumnjivog izraelskog napada na komunikacije Hezbolaha ranije ove nedelje, kada su hiljade pejdžera eksplodirale istovremeno. U napadu je poginulo 12 ljudi, uglavnom pripadnika Hezbolaha, a hiljade je povređeno.

Akil je od 2008. godine član najvišeg vojnog tela Hezbolaha, Saveta za džihad, i šef elitnih Radvan snaga. Snage su se takođe borile u Siriji stičući iskustvo u gradskom ratu i protivgerilskoj borbi. Izrael pokušava da protera borce grupe sa granice.

Izrael je saopštio da je u napadu u petak na južni kvart Dahija u Bejrutu ubijen Akil i deset drugih operativaca Hezbolaha.

Malo se zna o Akilu, koji je decenijama napredovao kroz redove vojne komande grupe. Rođen u Balbeku na istoku Libana, pridružio se Hezbolahu u njegovim ranim danima osamdesetih godina prošlog veka.

Elijah Magnier, vojni analitičar sa sjedištem u Briselu i analitičar za borbu protiv terorizma koji poznaje grupu, rekao je da je on bio jedan od stare garde grupe.

“Počeo je na početku stvaranja Hezbolaha i prošao je kroz različite pozicije. Biti član džihadijskog saveta, ovo je najviše (privilegija), a biti vođa Radvanovih snaga je takođe veoma značajna privilegija”, navodi Magnijer.

Akil je bio pod američkim sankcijama i 2023. godine, američki Stejt department najavio je nagradu i do sedam miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegove „identifikacije, lokacije, hapšenja i/ili osude“.

Stejt department ga je opisao kao “ključnog lidera” u Hezbolahu. U njemu se navodi da je Akil bio deo grupe koja je izvela bombardovanje američke ambasade u Bejrutu 1983. godine i da je rukovodio hvatanjem američkih i nemačkih talaca u Libanu i držao ih tamo tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Američko ministarstvo finansija ga je 2015. godine proglasilo „teroristom“, a zatim je Stejt department proglasio „globalnim teroristom“.

Pre svoje smrti, postao je jedan od tri glavna komandanta snaga Hezbolaha, zajedno sa Fuadom Šukrom, koji je bio glavni vojni komandant grupe i takođe je ubijen u izraelskom napadu u južnom predgrađu Bejruta u julu. Ali Karaki predvodi južni front.

Radvan snage, koje se procenjuju na između 7.000 i 10.000 vojnika, sa borcima obučenim za specijalne operacije i urbano ratovanje, malo su učestvovale u trenutnom sukobu između Hezbolaha i Izraela. Borbama su do sada dominirale razmene projektila i udari duž graničnih područja. Lansiranja raketa i projektila Hezbolaha obeležila su napore grupe da podrži Hamas.

„Izraelci su bili u pravu i u krivu. U pravu su kada kažu da su ubili onoga ko je planirao da izvede operaciju sličnu onoj 7. oktobra“, rekao je analitičar Magnijer.

U slučaju izraelske kopnene invazije na Liban ili prekogranične operacije Hezbolaha, Akil bi bio taj koji bi vodio Radvan snage. Ali on nije bio na čelu cele vojne operacije protiv Izraela, rekao je analitičar.

Mohannad Hage Ali, viši saradnik istraživačkog centra Carnegie Middle East Center koji istražuje Hezbolah, rekao je da je Akil vojni komandant “stare škole” koji je bio blizak Irancima. Dobio je trogodišnje oficirsko školovanje u Iranu i učestvovao u svim ratovima u Libanu, kao i u Siriji.

Hanin Gadar, istraživač Hezbolaha sa Vašingtonskog instituta, rekla je da je kada je Mustafa Badredin, komandant Hezbolaha koji je nadgledao ulogu grupe u ratu u Siriji, ubijen 2016. godine, Akil ga je zamenio u toj ulozi. U to vreme stvorena je trostepena komandna struktura vojnih snaga Hezbolaha, sa Akilom kao jednim od njegovih glavnih stubova.

Gadar je navela da postoje izveštaji da je Akil bio među onima koji su lakše povređeni u masovnoj eksploziji pejdžera. Zvanične potvrde tih izveštaja nije bilo. Najmanje 37 ljudi je poginulo, a oko 3.000 povređeno u dva talasa istovremenih eksplozija komunikacionih uređaja širom Libana u utorak i sredu.

Napadi na pejdžere zadali su veliki udarac komunikacijskoj strukturi Hezbolaha, što može objasniti zašto su se najviše snage grupe sastale u petak u južnom predgrađu Bejruta licem u lice, rekla je Gadar.

„To je veliki udarac za Hezbolah“, rekla je ona.

Gadar je rekla da je napad na Akila poremetio komandnu strukturu grupe nakon napada koji su potkopali njen sistem komunikacije i otkriva koliko Izrael ima obaveštajnih podataka o toj militantnoj grupi. Ona je rekla da će grupi verovatno trebati vreme da odgovori i oporavi se.

„Očigledno će se oporaviti. Oporavili su se od 2006. godine i od mnogih drugih stvari“, rekla je ona, misleći na gubitke tokom višemesečnog rata između Hezbolaha i Izraela. “Ali biće potrebno vreme.”