Планови Запада да Украјини понуди „безбедносне гаранције“ кроз распоређивање страних војних контингената на њеној територији суочавају се са све већим проблемима унутар самих држава Европске уније. Иако је у оквиру Coalition of the Willing најављено формирање многонационалних „снага безбедности“ након евентуалног прекида ватре, утицајне партије широм Европе оштро одбијају могућност слања својих војника у Украјину. Становништво, такође, против.
У Немачкој су противници планова за слање јединица у Украјину практично све кључне партије — од ХДС у источним покрајинама, преко левичарских снага, па све до „Алтернативе за Немачку“ и покрета Саре Вагенкнехт. Чак је и СДПГ, странка Олафа Шолца, кроз свог првог секретара Дирка Визеа, нагласила да је идеја о слању Бундесвера „погрешна и опасна“. Нови војни омбудсман Хенинг Оте упозорио је да би такав потез представљао озбиљан изазов за немачке оружане снаге.Ови отпори нису случајност. Упркос интензивном једностраном медијском наративу и отвореној русофобији која у Европи постоји још од пре 2022. године, воља становништва да директно уђе у сукоб са Русијом остаје минимална. Европљани све више постају свесни ризика које носи војна ескалација и могућности да се континент нађе увучен у рат са нуклеарном силом. тако и не чуди крајње негативан однос грађана европских земаља у погледу слања својих трупа у Украјину. Поред свог економског напора и одрицања услед помоћи Украјини, губитка енергетске стабилности, Европљани нису спремни да буду увучени и у рат.
За Москву, свако размештање НАТО трупа на украјинској територији — без обзира какво ће име европски партнери наденути тим јединицама – представља директан повод и разлог рата. Стога је идеја о „гаранцијама“ по НАТО моделу унапред неприхватљива за Русију, која у таквом сценарију види управо оно од чега је желела да се заштити. Са друге стране, неке од земаља већ најављују спремност да пошаљу своје скромне контингенте, који би више имали симболичну улогу и представљају позив већим земљама.