Избор новог борбеног авиона за било коју земљу није нимало лак. То је данас много више политичка одлука, него као некад одлука пилота, стратешких планера и стручњака како изабрати најбољу летелицу за заштиту ваздушног простора.
У таквом случају била је и Србија, која је своје прве кораке ка том путу начинила била далеке 2008/2009 године, а онда се изненада стало са том причом. Нешто се спомињало поново око 2012 године. Свашта се ту спомињало од половних Јурфајтера, Рафала, до Ф-16 и МиГ-29М и М2 и на крају се завршило тако што смо док не набавимо нове авионе успели смо да обновимо постојеће ловце МиГ-29 као и кроз донацију Русије и Белорусије, добијемо половне ремонтујемо их и модернизујемо са чиме је добијена оперативна ексадрила ловца за заштиту ваздушног простора Србије.
Овде неће бити речи ни о Јурофајтеру, ни о МиГ-29. У периоду од 2009 године иако нису били на нашем конкурсу за понуђача за нови борбени авион РВ и ПВО Војске Србије већ тада се почело говорити о кинеским борбеним авионима.
Додуше не експлицитно, али у неформалним круговима, на војним форумима и групама и тада на друштвеним мрежама које су почеле да доживљавају експанзију спомињао се кинески Ј-10, као летелица која би по својим параметрима одговарала Србији.
Прича о кинеским авионима преселила се с временом и са форума у повремено спомињање у разговорима ваздухопловних ентузијаста. Прошло је скоро 12 година, а кинески авиони су се провлачили по опскурним медијаима повремено. Чак је својевремно и један пензионисани ваздухопловни генерал сматрао да би било најбоље када је прича о ремонту и донацији руских МиГ-29 била на врхунцу споменуо да је било најбоље да се од Кинеза набаве две ескадриле и да се за 30 година реши проблем авијације.
Њега нико није узео за озбиљно, али је итекако као искусни ваздухопловац био у праву.
После тога уследио је тајац. Ту и тамо опет се повремено спомињао понекад кинески авион и то је било то.
Како је Хрватска одлучила да Рафал постане прави избор за наследника ловца МиГ-21 у Србији је такође кренула прича о томе који авион би од 2030 требао да постане нови ловац и замени МиГ-29.
У игру је некако на мала врата ушао Рафал. Чинило се да је то прави избор за Србију, делегације су ишле мало до компаније Дасо, мало обилазиле Грчку и чинило се да је Србија друга држава екс Југославије која ће имати Рафале.
А онда и ту је настао тајац. Уследио је шок у јавности када се сазнало колико новца траже Французи да се уплати да би добили Рафал.
Уследио је хладан туш. Ваздухопловна делегација Војске Србије била је на ваздухопловној манифестацији у Дубаију и тамо се гледало изложено. Међутим није било речи да ли су гледани и кинески авиони пошто су били и Ј-10 и ЈФ-17 са којима су Пакистанци дошли.
И опет смо дошли до кинеских авиона.
Наравно о томе је и сада у Србији гледати богохулно и споменути кинеске авионе. Треба напоменути да се 19. фебруара догодио инцидент на индијско пакистанској граници када се сукобио пакистански ЈФ-17 са индијским МиГ-21 који је извукао дебљи крај.
То је било прва ваздушна борба овог авиона када је ова летелица доживела звездани тренутак.
Четири године касније на Сајму наоружања „Партнер 2023“ запажено место у Хали 4 Београдског сајма имала је и фирма ЦАТИЦ (Цхина Натионатл Аеро-Тецхнологy Импорт анд Еxпорт Цорпоратион) која је додуше изложила макете борбеног авиона Ј-10ЦЕ, као и школско борбених авиона и јуришника.
Два видео клипа и неколико фотографија и опет је у причу ушао кинески авион.
Међутим, изгледа с обзиром на цене, да је време размислити зашто не узети и кинеске борбене авионе за српску авијацију.
Неки ће рећи па што ће нама Кинези. Ови који су пронатовски усмерени сматрају будалаштином јер је време да уземемо америчке авионе на пример Ф-16 Випер Блок 70 или Јурофајтер, да се не одустане од Рафала.
Да је бесмислено имати авионе кинеске авионе, а још више једномоторце иако су ти једномотрци, кад су испали због неодржавања МиГ-29 управо ловци МиГ-21 чинили кичму дежурне ловачке паре.
Па, зашто онда не узети Кинезе. Неки сматрају да је проблме што имају руске моторе и да је највећа бољка кинеских авиона управо недостатак квалитетних кинеских мотора, затим што су једномотрци. Међутим с друге стране је и предност што кинески произвођачи нуде опцију да подједнако и ЈФ-17 и Ј-10 могу да носе осим кинеског и израелско, руско и западно наоружање како убојна средства тако и ракете ваздух-ваздух што купцу нуди опцију да могу у складу са својим жељама да узима оружје које је битно у складу са потребама купца.
Било како било куповина новог ловца за РВ и ПВО Војске Србије ће бити искључиво политичка и одредиће пут којим ће Србија кренути у будућности.
Овде ћемо укратко представити два потенцијална ловца који би могли можда да буду окосница РВ и ПВО Војске Србије.
ЈФ-17 Тхундер Блоцк ИИИ
ЈФ-17 у питању је борбени авион треће генерације који су заједно развили кинеска ваздухопловна компанија ЦАТИЦ (Цхина Натионатл Аеро-Тецхнологy Импорт анд Еxпорт Цорпоратион) заједно са Пакистанским ратним ваздухопловством. У питању у случају када би гледали овај тип летелице сигурно нова верзија Блок 3 коју има Пакистан, а која се нуди и Ираку.
ЈФ-17 Тхундер Блоцк ИИИ, је фактички надоградња старије верзије ЈФ-17А Блоцк ИИ, а модернизација летелице се огледа 1000+ ТРМ АЕСА радар КЉ-7А са могућношћу откривања цињева на даљинама од 150-220 км. Уградња хеадс уп дисплаy који се користи на ловцу 5. генерације Ј-20, нови дисплеј на пилотској кациги за праћење лета ракете, исти ХМДЦС користи се и на ловцу Ј-20. напредни ИР и УВ систем за упозорење о приближавњу ракета ваздух-ваздух, спољни и унутрашњи сензори ради утврђивање јасне ситуације у и око летелице, нове ракете ваздух-ваздух великог домета , 3- осни ФБW систем, побољшана фузија сензора, интегрисане, умрежене и са подацима повезане могућности извођење ваздушних операција, нови кокпит, повећан капацитет носивости и више подвесних тачака за оружУкупна тежина летелице износи 13.607 кг.
У конструкцији летелице уграђено је више компзитних материјала, летелица има мању тежину, на спољне тачке могуће је окачити ракете и друга убојна средства до тежине 5 кг. Борбени долет летелице је 1.450 км, а максимални долет 2.500 км. Авион остварује максималну брзини од 1,7 маха и максимални палфон лета је 17.000 метара.
ПАЦ ЈФ-17 Тхундер Блоцк ИИИ задржале су идентичан руски мотор као и претходне верзије ове летелице РД-93, док су кинески мотори виших перформанси тренутно у различитим фазама тестирања и предвиђа се замена на свим верзијама овог авиона
Комбинацијом ракета дугог домета ПЛ-10 ХОБС и ПЛ-15 ВЛРААМ са АЕСА радаром, као и уграђеним пакетом за електронско ратовање покриће сваки делом модерног ваздушног ратовања.
Ова летелица осим једноседа нуди се и као двоесед ознаке ЈФ-17Б који може да се користи за обуку, али и за борбене мисије пре свега као јуришник. Овај тип као и једносед има идентичну електронику систем наоружања и летне могућности.
Ј-10 ЦЕ
Неки га зову и кинески „Лави“ с обзирома да неописиво личи на тај авион. Многи су покушали да нађу аналогију и да су се заправо Израелци осветили Американцима када су зауставили пројекат њиховог новог борбеног авиона и натерали их да купе Ф-16. Ј-10 који неки зову летећи змај наводе да је настао као пројекат 611 из Ченгдуа који је добио државни приоритет. Први метални модел израђен је био 1993. У пројекат су укључени Руси који су понудли свој авио мотор Ал-31Ф. Први проттип авиона полетео је 1996, други модификовани 1998. Тада се у ваздухопловној литератури означава као Ј-10. Нулта серија летелица полетела је 2002, а 2003 и први довесед.
У питању је једномоторац делта конфигурације са канар површинама. Пкреће га руски мотор Ал-31Ф снаге 112,5 кН са допунским сагоревањем. У конструкцији авиона заступњени су композити. Ј-10 посдује дигитални систем Флy Бy Wире систем моманди лета и најмодернију екеторнску опрему и наоружање из Израела и Русије- Авион је опремљен кинеским радаром КЉ-10, али спомињао се руски Жук 10ПД и израелски ЕЛТА М2035. Верзија која се нуди ЦЕ је ловац који може да се користи у свим временским условима и за борбу ван визуелног домета . Ова верзија омогућава високе перформансе и ношење високопрецизних убојних средстава. Летлеица је способна да полеће са краћих бетонских стаза као ислетања на ауо-путеве. Летелица је опремљена савременом електроником и наоружањем.
Авион има 11 подвесних тачака на којима може да носи 4.500 кг корисног терета. Ј-10 по асортиману убојних средстава носи широку палету од ласерских вођених бомби ЛТ-2 ГПС/ИНС.
Тактичко технички подаци
Димензије: дужина 16,43 м, распон крила 9,75 м, висина 4,78 м
Маса: празне летелице 9.730 кг, максимална 19.277 кг
Корисни терет 6.000 кг
Максимална брзина 2 маха
Плафон лета 20.300 м
Радијус 1.100 км
максимални долет 3.200 кг
Србија треба да купи 24 комада, ЈФ17 – 3 ген. Кои би се користили за аеро- полисинг, а у рату као одлицан јурисник. За одрзавање мотора р93 постои логистика, као и резерни делови на претек ,када стану мигови 29. Такодје ракете које вец имамо за мигове уклапају се. Тако да ЈФ17 ,би био фантастицан избор због, цене, логистике, могуцност да слеце и полеце са ауто- путева у рату, фантастицног радара кљ 7 као и могуцност кацења ракете ПЛ 15, а убедјен сам да би производјац дозволио да кацимо и нове домаце в/ з ракете и клизне бомбе и тд. Србија треба да узме и авион Л 15 у колицини 24 ком, као сколско- борбени, место галеба, због цене,и фантастицних могуцности, пре свега у обуци пилота, а и као лаки јурисник. За неколико година бице у понуди СУ 75, где треба набавити бар 24 -36 апарата, и са ове три врсте авиона ,постали би респектабилна сила на Балкану.
Ако су нам кинези браца и пријатељи могли су да нам донирају бар пет авиона.
Ја не знам чему оволико лобирање за кинеску војну технику. Углавном мање или више копије већ постојећих страних модела, уз доста руских делова(што може бити критично), нигде проверено у борби… Уз све то, Кина је стално у латентном сукобу са западним земљама, што лако може резултирати блокадама и санкцијама. Џаба ти јефтино оружје добијено без условљавања, ако постане неупотребљиво. Како смо допремили кинески ФК-3?
Свако повезивање невојно или војно са Русијом и Кином су за Србију пропаст на краћи, средњи и дужи рок.
Србија на Западу не мозе да купил ниста од борбеног авиона сто има висе опреме осим за запрасивање комараца. Прави се вестацка дилема, које у ствари нема. Ако место руско мозе да сw купил онда то, а ако не, И кинеско је боље од „рафала“ за парадрање.
Ф16
Рафал
Грипен
Нови Кореанац
Руси и Кинези не долази у обзир
Дефинитивно по мени тре узети Л15Б и то две ескадриле. Ту не би било никакве грешке. Имали би авион за аир полицинг јер има наѕвучну брзину а може и као ловац бомбардер. Е сад што се тиче Ј10 или ЈФ17 моје размишљање је следеће наравно зависи о политици и вољи. Једну дефинитивно кинеску и то би било можда и сасвим довољно за наше потребе али бих узео и ескадрилу можда и полуескадрилу рафала. Иако делује скупо и компликовано.Као војно неутрална ово звучи сасвим логично. Наравно да треба водити рачуна о цени коштања као и цени одржавање.Нама не требају авиони које би једва купили па после једва одржавали.
Ко пише бре ове небулозно полу читљиве текстове?
За писца текста (није потписан).
Реците нам молим Вас колико су наши вековни пријатељи из Француске тражили пара за своје машине, својим вековним пријатељима из братске државе Србије? Не знам о којој се цифри ради. Чињеница је да нас много „цене, поштују и воле“, вероватно је то нека прихватљива цифра, кредит који би морали да враћамо следећих сто година. Па ’71-ве је враћена задња рата кредита, када су нам током другог светског рата увалили гранате које су морале да се преправљају. Значи враћали смо кредит 30- так година за бофл робу, вероватно до задњег франка. А они ће колико се сећам да праве метро у Београду, вероватно ће цифра са четири милијарде да буде почетна, а крајња, па вероватно поприлична. Има проблема са испоруком ФК3, мада се о томе и не пише много, али то не значи да нећемо да га добијемо. Мењају се односи у свету, не значи да ће све што важи данас да буде следећих десет година исто. Како је почело сваки будући сукоб у свету мења дотадашњи однос снага и на глобалном нивоу.
Ако је за Вас ометање испоруке једног врло значајног система ПВО као што је ФК-3 ситница, онда не схватате да такозване „меке санкције“ западних земаља према Србији нису никада престале. Да ли знате уз колико смо препрека и саплитања набавили машине за производњу артиљеријских цеви? Колико смо чекали на дозволу да нам стигну донирани Т-72 и БРДМ-2?
Било ко ко се иоле разуме у војну тематику наше државе и у наше подневље, те у земље које нас окружују зна врло добро да Србији нису потребни тешки ловци.
Најбитнији је кадар па тек онда апарат, пример за то су Пакистанци који слабијим авионима увек победе Индијце. Ловачка авијација захтева константе обуке и вежбе. Где ће то наши пилоти вежбати, на којој територији пошто је наша мала, док се авион при брзини од 2200км/х окрене ето га на граници са суседом.
Људи се заносе, треба имати 5-6 комада озбиљнијих ловаца за аир полисинг и параду и ништа више. Друга ствар су мање летелице овог типа, модернији пандани СУ-25, можда Yак 131…
Тога треба имати у озбиљнијем броју, они реално могу бити искоришћени у току евентуалног рата а одржавање није толико скупо.
Остало треба преусмерити на тројство пво-артиљерија-дронови, а тенкови, оклопњаци, хеликоптери па чак и авиони се лако уништавају. Чист пример Украјина
Да ли ти знас да је ФК3 вец на дезирству војске Србије?
Што се тиче набавке авиона за нашеРВ пре сам за набавку кинеских авиона који су доста компатибилни са руским па би и преобука наших пилота била и лакша и бржа а што се тиче рафала ,грипена и јурофајтера господо то су шклопоције и набавка резервних делова за њих би била равна танталовим мукама због тога их не треба узимати а тек цена то је посебно питање. Преобука на рафала би трајала узгред најмање три године и онај ко је предложио куповину рафала не мисли добро Србији.
Куповина Рафала је пропаст за Србију. Солидан прескуп авион који као и све на западу не вреди ни пола од 250 милиона за колико хоће нама да га продају. Осим тога никада нећемо добити ракету дугог домета тако да ће то бити увек инфериоран авион за било који други који има ракету дужег домета. Кинески ј10ц се купује са ракетама пл15 домета 150км и то је оно сто нама нама треба. Французи нека рекетирају оне које су навикли.
Истог сам мисљења.