Избор новог борбеног авиона за било коју земљу није нимало лак. То је данас много више политичка одлука, него као некад одлука пилота, стратешких планера и стручњака како изабрати најбољу летелицу за заштиту ваздушног простора.
У таквом случају била је и Србија, која је своје прве кораке ка том путу начинила била далеке 2008/2009 године, а онда се изненада стало са том причом. Нешто се спомињало поново око 2012 године. Свашта се ту спомињало од половних Јурфајтера, Рафала, до Ф-16 и МиГ-29М и М2 и на крају се завршило тако што смо док не набавимо нове авионе успели смо да обновимо постојеће ловце МиГ-29 као и кроз донацију Русије и Белорусије, добијемо половне ремонтујемо их и модернизујемо са чиме је добијена оперативна ексадрила ловца за заштиту ваздушног простора Србије.
Овде неће бити речи ни о Јурофајтеру, ни о МиГ-29. У периоду од 2009 године иако нису били на нашем конкурсу за понуђача за нови борбени авион РВ и ПВО Војске Србије већ тада се почело говорити о кинеским борбеним авионима.
Додуше не експлицитно, али у неформалним круговима, на војним форумима и групама и тада на друштвеним мрежама које су почеле да доживљавају експанзију спомињао се кинески Ј-10, као летелица која би по својим параметрима одговарала Србији.
Прича о кинеским авионима преселила се с временом и са форума у повремено спомињање у разговорима ваздухопловних ентузијаста. Прошло је скоро 12 година, а кинески авиони су се провлачили по опскурним медијаима повремено. Чак је својевремно и један пензионисани ваздухопловни генерал сматрао да би било најбоље када је прича о ремонту и донацији руских МиГ-29 била на врхунцу споменуо да је било најбоље да се од Кинеза набаве две ескадриле и да се за 30 година реши проблем авијације.
Њега нико није узео за озбиљно, али је итекако као искусни ваздухопловац био у праву.
После тога уследио је тајац. Ту и тамо опет се повремено спомињао понекад кинески авион и то је било то.
Како је Хрватска одлучила да Рафал постане прави избор за наследника ловца МиГ-21 у Србији је такође кренула прича о томе који авион би од 2030 требао да постане нови ловац и замени МиГ-29.
У игру је некако на мала врата ушао Рафал. Чинило се да је то прави избор за Србију, делегације су ишле мало до компаније Дасо, мало обилазиле Грчку и чинило се да је Србија друга држава екс Југославије која ће имати Рафале.
А онда и ту је настао тајац. Уследио је шок у јавности када се сазнало колико новца траже Французи да се уплати да би добили Рафал.
Уследио је хладан туш. Ваздухопловна делегација Војске Србије била је на ваздухопловној манифестацији у Дубаиjу и тамо се гледало изложено. Међутим није било речи да ли су гледани и кинески авиони пошто су били и Ј-10 и ЈФ-17 са којима су Пакистанци дошли.
И опет смо дошли до кинеских авиона.
Наравно о томе је и сада у Србији гледати богохулно и споменути кинеске авионе. Треба напоменути да се 19. фебруара догодио инцидент на индијско пакистанској граници када се сукобио пакистански ЈФ-17 са индијским МиГ-21 који је извукао дебљи крај.
То је било прва ваздушна борба овог авиона када је ова летелица доживела звездани тренутак.
Четири године касније на Сајму наоружања “Партнер 2023” запажено место у Хали 4 Београдског сајма имала је и фирма CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) која је додуше изложила макете борбеног авиона Ј-10ЦЕ, као и школско борбених авиона и јуришника.
Два видео клипа и неколико фотографија и опет је у причу ушао кинески авион.
Међутим, изгледа с обзиром на цене, да је време размислити зашто не узети и кинеске борбене авионе за српску авијацију.
Неки ће рећи па што ће нама Кинези. Ови који су пронатовски усмерени сматрају будалаштином јер је време да уземемо америчке авионе на пример Ф-16 Випер Блок 70 или Јурофајтер, да се не одустане од Рафала.
Да је бесмислено имати авионе кинеске авионе, а још више једномоторце иако су ти једномотрци, кад су испали због неодржавања МиГ-29 управо ловци МиГ-21 чинили кичму дежурне ловачке паре.
Па, зашто онда не узети Кинезе. Неки сматрају да је проблме што имају руске моторе и да је највећа бољка кинеских авиона управо недостатак квалитетних кинеских мотора, затим што су једномотрци. Међутим с друге стране је и предност што кинески произвођачи нуде опцију да подједнако и ЈФ-17 и Ј-10 могу да носе осим кинеског и израелско, руско и западно наоружање како убојна средства тако и ракете ваздух-ваздух што купцу нуди опцију да могу у складу са својим жељама да узима оружје које је битно у складу са потребама купца.
Било како било куповина новог ловца за РВ и ПВО Војске Србије ће бити искључиво политичка и одредиће пут којим ће Србија кренути у будућности.
Овде ћемо укратко представити два потенцијална ловца који би могли можда да буду окосница РВ и ПВО Војске Србије.
JF-17 Thunder Block III
ЈФ-17 у питању је борбени авион треће генерације који су заједно развили кинеска ваздухопловна компанија CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) заједно са Пакистанским ратним ваздухопловством. У питању у случају када би гледали овај тип летелице сигурно нова верзија Блок 3 коју има Пакистан, а која се нуди и Ираку.
JF-17 Thunder Block III, је фактички надоградња старије верзије JF-17A Block II, а модернизација летелице се огледа 1000+ TRM AESA радар KLJ-7A са могућношћу откривања цињева на даљинама од 150-220 км. Уградња heads up display који се користи на ловцу 5. генерације Ј-20, нови дисплеј на пилотској кациги за праћење лета ракете, исти HMDCS користи се и на ловцу Ј-20. напредни IR и UV систем за упозорење о приближавњу ракета ваздух-ваздух, спољни и унутрашњи сензори ради утврђивање јасне ситуације у и око летелице, нове ракете ваздух-ваздух великог домета , 3- осни FBW систем, побољшана фузија сензора, интегрисане, умрежене и са подацима повезане могућности извођење ваздушних операција, нови кокпит, повећан капацитет носивости и више подвесних тачака за оружУкупна тежина летелице износи 13.607 кг.
У конструкцији летелице уграђено је више компзитних материјала, летелица има мању тежину, на спољне тачке могуће је окачити ракете и друга убојна средства до тежине 5 кг. Борбени долет летелице је 1.450 км, а максимални долет 2.500 км. Авион остварује максималну брзини од 1,7 маха и максимални палфон лета је 17.000 метара.
© Shutterstock/rehan waheedPAC JF-17 Thunder Block III задржале су идентичан руски мотор као и претходне верзије ове летелице РД-93, док су кинески мотори виших перформанси тренутно у различитим фазама тестирања и предвиђа се замена на свим верзијама овог авиона
Комбинацијом ракета дугог домета PL-10 HOBS и PL-15 VLRAAM са AESA радаром, као и уграђеним пакетом за електронско ратовање покриће сваки делом модерног ваздушног ратовања.
Ова летелица осим једноседа нуди се и као двоесед ознаке ЈФ-17Б који може да се користи за обуку, али и за борбене мисије пре свега као јуришник. Овај тип као и једносед има идентичну електронику систем наоружања и летне могућности.
Ј-10 CE
Неки га зову и кинески “Лави” с обзирома да неописиво личи на тај авион. Многи су покушали да нађу аналогију и да су се заправо Израелци осветили Американцима када су зауставили пројекат њиховог новог борбеног авиона и натерали их да купе Ф-16. Ј-10 који неки зову летећи змај наводе да је настао као пројекат 611 из Ченгдуа који је добио државни приоритет. Први метални модел израђен је био 1993. У пројекат су укључени Руси који су понудли свој авио мотор Ал-31Ф. Први проттип авиона полетео је 1996, други модификовани 1998. Тада се у ваздухопловној литератури означава као Ј-10. Нулта серија летелица полетела је 2002, а 2003 и први довесед.
У питању је једномоторац делта конфигурације са канар површинама. Пкреће га руски мотор Ал-31Ф снаге 112,5 kN са допунским сагоревањем. У конструкцији авиона заступњени су композити. Ј-10 посдује дигитални систем Fly By Wire систем моманди лета и најмодернију екеторнску опрему и наоружање из Израела и Русије- Авион је опремљен кинеским радаром КЉ-10, али спомињао се руски Жук 10ПД и израелски ЕЛТА М2035. Верзија која се нуди ЦЕ је ловац који може да се користи у свим временским условима и за борбу ван визуелног домета . Ова верзија омогућава високе перформансе и ношење високопрецизних убојних средстава. Летлеица је способна да полеће са краћих бетонских стаза као ислетања на ауо-путеве. Летелица је опремљена савременом електроником и наоружањем.
Авион има 11 подвесних тачака на којима може да носи 4.500 кг корисног терета. Ј-10 по асортиману убојних средстава носи широку палету од ласерских вођених бомби ЛТ-2 ГПС/ИНС.
Тактичко технички подаци
Димензије: дужина 16,43 м, распон крила 9,75 м, висина 4,78 м
Маса: празне летелице 9.730 кг, максимална 19.277 кг
Корисни терет 6.000 кг
Максимална брзина 2 маха
Плафон лета 20.300 м
Радијус 1.100 км
максимални долет 3.200 кг
Srbija treba da kupi 24 komada, JF17 – 3 gen. Koi bi se koristili za aero- polising, a u ratu kao odlican jurisnik. Za odrzavanje motora r93 postoi logistika, kao i rezerni delovi na pretek ,kada stanu migovi 29. Takodje rakete koje vec imamo za migove uklapaju se. Tako da JF17 ,bi bio fantastican izbor zbog, cene, logistike, mogucnost da slece i polece sa auto- puteva u ratu, fantasticnog radara klj 7 kao i mogucnost kacenja rakete PL 15, a ubedjen sam da bi proizvodjac dozvolio da kacimo i nove domace v/ z rakete i klizne bombe i td. Srbija treba da uzme i avion L 15 u kolicini 24 kom, kao skolsko- borbeni, mesto galeba, zbog cene,i fantasticnih mogucnosti, pre svega u obuci pilota, a i kao laki jurisnik. Za nekoliko godina bice u ponudi SU 75, gde treba nabaviti bar 24 -36 aparata, i sa ove tri vrste aviona ,postali bi respektabilna sila na Balkanu.
Ako su nam kinezi braca i prijatelji mogli su da nam doniraju bar pet aviona.
Ja ne znam čemu ovoliko lobiranje za kinesku vojnu tehniku. Uglavnom manje ili više kopije već postojećih stranih modela, uz dosta ruskih delova(što može biti kritično), nigde provereno u borbi… Uz sve to, Kina je stalno u latentnom sukobu sa zapadnim zemljama, što lako može rezultirati blokadama i sankcijama. Džaba ti jeftino oružje dobijeno bez uslovljavanja, ako postane neupotrebljivo. Kako smo dopremili kineski FK-3?
Svako povezivanje nevojno ili vojno sa Rusijom i Kinom su za Srbiju propast na kraći, srednji i duži rok.
Srbija na Zapadu ne moze da kupil nista od borbenog aviona sto ima vise opreme osim za zaprasivanje komaraca. Pravi se vestacka dilema, koje u stvari nema. Ako mesto rusko moze da sw kupil onda to, a ako ne, I kinesko je bolje od “rafala” za paradranje.
F16
Rafal
Gripen
Novi Koreanac
Rusi i Kinezi ne dolazi u obzir
Definitivno po meni tre uzeti L15B i to dve eskadrile. Tu ne bi bilo nikakve greške. Imali bi avion za air policing jer ima nadzvučnu brzinu a može i kao lovac bombarder. E sad što se tiče J10 ili JF17 moje razmišljanje je sledeće naravno zavisi o politici i volji. Jednu definitivno kinesku i to bi bilo možda i sasvim dovoljno za naše potrebe ali bih uzeo i eskadrilu možda i polueskadrilu rafala. Iako deluje skupo i komplikovano.Kao vojno neutralna ovo zvuči sasvim logično. Naravno da treba voditi računa o ceni koštanja kao i ceni održavanje.Nama ne trebaju avioni koje bi jedva kupili pa posle jedva održavali.
Ko piše bre ove nebulozno polu čitljive tekstove?
За писца текста (није потписан).
Реците нам молим Вас колико су наши вековни пријатељи из Француске тражили пара за своје машине, својим вековним пријатељима из братске државе Србије? Не знам о којој се цифри ради. Чињеница је да нас много “цене, поштују и воле”, вероватно је то нека прихватљива цифра, кредит који би морали да враћамо следећих сто година. Па ’71-ве је враћена задња рата кредита, када су нам током другог светског рата увалили гранате које су морале да се преправљају. Значи враћали смо кредит 30- так година за бофл робу, вероватно до задњег франка. А они ће колико се сећам да праве метро у Београду, вероватно ће цифра са четири милијарде да буде почетна, а крајња, па вероватно поприлична. Има проблема са испоруком FK3, мада се о томе и не пише много, али то не значи да нећемо да га добијемо. Мењају се односи у свету, не значи да ће све што важи данас да буде следећих десет година исто. Како је почело сваки будући сукоб у свету мења дотадашњи однос снага и на глобалном нивоу.
Ako je za Vas ometanje isporuke jednog vrlo značajnog sistema PVO kao što je FK-3 sitnica, onda ne shvatate da takozvane “meke sankcije” zapadnih zemalja prema Srbiji nisu nikada prestale. Da li znate uz koliko smo prepreka i saplitanja nabavili mašine za proizvodnju artiljerijskih cevi? Koliko smo čekali na dozvolu da nam stignu donirani T-72 i BRDM-2?
Bilo ko ko se iole razume u vojnu tematiku naše države i u naše podnevlje, te u zemlje koje nas okružuju zna vrlo dobro da Srbiji nisu potrebni teški lovci.
Najbitniji je kadar pa tek onda aparat, primer za to su Pakistanci koji slabijim avionima uvek pobede Indijce. Lovačka avijacija zahteva konstante obuke i vežbe. Gde će to naši piloti vežbati, na kojoj teritoriji pošto je naša mala, dok se avion pri brzini od 2200km/h okrene eto ga na granici sa susedom.
Ljudi se zanose, treba imati 5-6 komada ozbiljnijih lovaca za air polising i paradu i ništa više. Druga stvar su manje letelice ovog tipa, moderniji pandani SU-25, možda Yak 131…
Toga treba imati u ozbiljnijem broju, oni realno mogu biti iskorišćeni u toku eventualnog rata a održavanje nije toliko skupo.
Ostalo treba preusmeriti na trojstvo pvo-artiljerija-dronovi, a tenkovi, oklopnjaci, helikopteri pa čak i avioni se lako uništavaju. Čist primer Ukrajina
Da li ti znas da je FK3 vec na dezirstvu vojske Srbije?
Што се тиче набавке авиона за нашеРВ пре сам за набавку кинеских авиона који су доста компатибилни са руским па би и преобука наших пилота била и лакша и бржа а што се тиче рафала ,грипена и јурофајтера господо то су шклопоције и набавка резервних делова за њих би била равна танталовим мукама због тога их не треба узимати а тек цена то је посебно питање. Преобука на рафала би трајала узгред најмање три године и онај ко је предложио куповину рафала не мисли добро Србији.
Kupovina Rafala je propast za Srbiju. Solidan preskup avion koji kao i sve na zapadu ne vredi ni pola od 250 miliona za koliko hoće nama da ga prodaju. Osim toga nikada nećemo dobiti raketu dugog dometa tako da će to biti uvek inferioran avion za bilo koji drugi koji ima raketu dužeg dometa. Kineski j10c se kupuje sa raketama pl15 dometa 150km i to je ono sto nama nama treba. Francuzi neka reketiraju one koje su navikli.
Istog sam misljenja.