Izbor novog borbenog aviona za bilo koju zemlju nije nimalo lak. To je danas mnogo više politička odluka, nego kao nekad odluka pilota, strateških planera i stručnjaka kako izabrati najbolju letelicu za zaštitu vazdušnog prostora.
U takvom slučaju bila je i Srbija, koja je svoje prve korake ka tom putu načinila bila daleke 2008/2009 godine, a onda se iznenada stalo sa tom pričom. Nešto se spominjalo ponovo oko 2012 godine. Svašta se tu spominjalo od polovnih Jurfajtera, Rafala, do F-16 i MiG-29M i M2 i na kraju se završilo tako što smo dok ne nabavimo nove avione uspeli smo da obnovimo postojeće lovce MiG-29 kao i kroz donaciju Rusije i Belorusije, dobijemo polovne remontujemo ih i modernizujemo sa čime je dobijena operativna eksadrila lovca za zaštitu vazdušnog prostora Srbije.
Ovde neće biti reči ni o Jurofajteru, ni o MiG-29. U periodu od 2009 godine iako nisu bili na našem konkursu za ponuđača za novi borbeni avion RV i PVO Vojske Srbije već tada se počelo govoriti o kineskim borbenim avionima.
Doduše ne eksplicitno, ali u neformalnim krugovima, na vojnim forumima i grupama i tada na društvenim mrežama koje su počele da doživljavaju ekspanziju spominjao se kineski J-10, kao letelica koja bi po svojim parametrima odgovarala Srbiji.
Priča o kineskim avionima preselila se s vremenom i sa foruma u povremeno spominjanje u razgovorima vazduhoplovnih entuzijasta. Prošlo je skoro 12 godina, a kineski avioni su se provlačili po opskurnim medijaima povremeno. Čak je svojevremno i jedan penzionisani vazduhoplovni general smatrao da bi bilo najbolje kada je priča o remontu i donaciji ruskih MiG-29 bila na vrhuncu spomenuo da je bilo najbolje da se od Kineza nabave dve eskadrile i da se za 30 godina reši problem avijacije.
Njega niko nije uzeo za ozbiljno, ali je itekako kao iskusni vazduhoplovac bio u pravu.
Posle toga usledio je tajac. Tu i tamo opet se povremeno spominjao ponekad kineski avion i to je bilo to.
Kako je Hrvatska odlučila da Rafal postane pravi izbor za naslednika lovca MiG-21 u Srbiji je takođe krenula priča o tome koji avion bi od 2030 trebao da postane novi lovac i zameni MiG-29.
U igru je nekako na mala vrata ušao Rafal. Činilo se da je to pravi izbor za Srbiju, delegacije su išle malo do kompanije Daso, malo obilazile Grčku i činilo se da je Srbija druga država eks Jugoslavije koja će imati Rafale.
A onda i tu je nastao tajac. Usledio je šok u javnosti kada se saznalo koliko novca traže Francuzi da se uplati da bi dobili Rafal.
Usledio je hladan tuš. Vazduhoplovna delegacija Vojske Srbije bila je na vazduhoplovnoj manifestaciji u Dubaiju i tamo se gledalo izloženo. Međutim nije bilo reči da li su gledani i kineski avioni pošto su bili i J-10 i JF-17 sa kojima su Pakistanci došli.
I opet smo došli do kineskih aviona.
Naravno o tome je i sada u Srbiji gledati bogohulno i spomenuti kineske avione. Treba napomenuti da se 19. februara dogodio incident na indijsko pakistanskoj granici kada se sukobio pakistanski JF-17 sa indijskim MiG-21 koji je izvukao deblji kraj.
To je bilo prva vazdušna borba ovog aviona kada je ova letelica doživela zvezdani trenutak.
Četiri godine kasnije na Sajmu naoružanja “Partner 2023” zapaženo mesto u Hali 4 Beogradskog sajma imala je i firma CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) koja je doduše izložila makete borbenog aviona J-10CE, kao i školsko borbenih aviona i jurišnika.
Dva video klipa i nekoliko fotografija i opet je u priču ušao kineski avion.
Međutim, izgleda s obzirom na cene, da je vreme razmisliti zašto ne uzeti i kineske borbene avione za srpsku avijaciju.
Neki će reći pa što će nama Kinezi. Ovi koji su pronatovski usmereni smatraju budalaštinom jer je vreme da uzememo američke avione na primer F-16 Viper Blok 70 ili Jurofajter, da se ne odustane od Rafala.
Da je besmisleno imati avione kineske avione, a još više jednomotorce iako su ti jednomotrci, kad su ispali zbog neodržavanja MiG-29 upravo lovci MiG-21 činili kičmu dežurne lovačke pare.
Pa, zašto onda ne uzeti Kineze. Neki smatraju da je problme što imaju ruske motore i da je najveća boljka kineskih aviona upravo nedostatak kvalitetnih kineskih motora, zatim što su jednomotrci. Međutim s druge strane je i prednost što kineski proizvođači nude opciju da podjednako i JF-17 i J-10 mogu da nose osim kineskog i izraelsko, rusko i zapadno naoružanje kako ubojna sredstva tako i rakete vazduh-vazduh što kupcu nudi opciju da mogu u skladu sa svojim željama da uzima oružje koje je bitno u skladu sa potrebama kupca.
Bilo kako bilo kupovina novog lovca za RV i PVO Vojske Srbije će biti isključivo politička i odrediće put kojim će Srbija krenuti u budućnosti.
Ovde ćemo ukratko predstaviti dva potencijalna lovca koji bi mogli možda da budu okosnica RV i PVO Vojske Srbije.
JF-17 Thunder Block III
JF-17 u pitanju je borbeni avion treće generacije koji su zajedno razvili kineska vazduhoplovna kompanija CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) zajedno sa Pakistanskim ratnim vazduhoplovstvom. U pitanju u slučaju kada bi gledali ovaj tip letelice sigurno nova verzija Blok 3 koju ima Pakistan, a koja se nudi i Iraku.
JF-17 Thunder Block III, je faktički nadogradnja starije verzije JF-17A Block II, a modernizacija letelice se ogleda 1000+ TRM AESA radar KLJ-7A sa mogućnošću otkrivanja cinjeva na daljinama od 150-220 km. Ugradnja heads up display koji se koristi na lovcu 5. generacije J-20, novi displej na pilotskoj kacigi za praćenje leta rakete, isti HMDCS koristi se i na lovcu J-20. napredni IR i UV sistem za upozorenje o približavnju raketa vazduh-vazduh, spoljni i unutrašnji senzori radi utvrđivanje jasne situacije u i oko letelice, nove rakete vazduh-vazduh velikog dometa , 3- osni FBW sistem, poboljšana fuzija senzora, integrisane, umrežene i sa podacima povezane mogućnosti izvođenje vazdušnih operacija, novi kokpit, povećan kapacitet nosivosti i više podvesnih tačaka za oružUkupna težina letelice iznosi 13.607 kg.
U konstrukciji letelice ugrađeno je više kompzitnih materijala, letelica ima manju težinu, na spoljne tačke moguće je okačiti rakete i druga ubojna sredstva do težine 5 kg. Borbeni dolet letelice je 1.450 km, a maksimalni dolet 2.500 km. Avion ostvaruje maksimalnu brzini od 1,7 maha i maksimalni palfon leta je 17.000 metara.
© Shutterstock/rehan waheedPAC JF-17 Thunder Block III zadržale su identičan ruski motor kao i prethodne verzije ove letelice RD-93, dok su kineski motori viših performansi trenutno u različitim fazama testiranja i predviđa se zamena na svim verzijama ovog aviona
Kombinacijom raketa dugog dometa PL-10 HOBS i PL-15 VLRAAM sa AESA radarom, kao i ugrađenim paketom za elektronsko ratovanje pokriće svaki delom modernog vazdušnog ratovanja.
Ova letelica osim jednoseda nudi se i kao dvoesed oznake JF-17B koji može da se koristi za obuku, ali i za borbene misije pre svega kao jurišnik. Ovaj tip kao i jednosed ima identičnu elektroniku sistem naoružanja i letne mogućnosti.
J-10 CE
Neki ga zovu i kineski “Lavi” s obziroma da neopisivo liči na taj avion. Mnogi su pokušali da nađu analogiju i da su se zapravo Izraelci osvetili Amerikancima kada su zaustavili projekat njihovog novog borbenog aviona i naterali ih da kupe F-16. J-10 koji neki zovu leteći zmaj navode da je nastao kao projekat 611 iz Čengdua koji je dobio državni prioritet. Prvi metalni model izrađen je bio 1993. U projekat su uključeni Rusi koji su ponudli svoj avio motor Al-31F. Prvi prottip aviona poleteo je 1996, drugi modifikovani 1998. Tada se u vazduhoplovnoj literaturi označava kao J-10. Nulta serija letelica poletela je 2002, a 2003 i prvi dovesed.
U pitanju je jednomotorac delta konfiguracije sa kanar površinama. Pkreće ga ruski motor Al-31F snage 112,5 kN sa dopunskim sagorevanjem. U konstrukciji aviona zastupnjeni su kompoziti. J-10 posduje digitalni sistem Fly By Wire sistem momandi leta i najmoderniju eketornsku opremu i naoružanje iz Izraela i Rusije- Avion je opremljen kineskim radarom KLJ-10, ali spominjao se ruski Žuk 10PD i izraelski ELTA M2035. Verzija koja se nudi CE je lovac koji može da se koristi u svim vremenskim uslovima i za borbu van vizuelnog dometa . Ova verzija omogućava visoke performanse i nošenje visokopreciznih ubojnih sredstava. Letleica je sposobna da poleće sa kraćih betonskih staza kao isletanja na auo-puteve. Letelica je opremljena savremenom elektronikom i naoružanjem.
Avion ima 11 podvesnih tačaka na kojima može da nosi 4.500 kg korisnog tereta. J-10 po asortimanu ubojnih sredstava nosi široku paletu od laserskih vođenih bombi LT-2 GPS/INS.Taktičko tehnički podaci
Dimenzije: dužina 16,43 m, raspon krila 9,75 m, visina 4,78 m
Masa: prazne letelice 9.730 kg, maksimalna 19.277 kg
Korisni teret 6.000 kg
Maksimalna brzina 2 maha
Plafon leta 20.300 m
Radijus 1.100 km
maksimalni dolet 3.200 kg
Srbija treba da kupi 24 komada, JF17 – 3 gen. Koi bi se koristili za aero- polising, a u ratu kao odlican jurisnik. Za odrzavanje motora r93 postoi logistika, kao i rezerni delovi na pretek ,kada stanu migovi 29. Takodje rakete koje vec imamo za migove uklapaju se. Tako da JF17 ,bi bio fantastican izbor zbog, cene, logistike, mogucnost da slece i polece sa auto- puteva u ratu, fantasticnog radara klj 7 kao i mogucnost kacenja rakete PL 15, a ubedjen sam da bi proizvodjac dozvolio da kacimo i nove domace v/ z rakete i klizne bombe i td. Srbija treba da uzme i avion L 15 u kolicini 24 kom, kao skolsko- borbeni, mesto galeba, zbog cene,i fantasticnih mogucnosti, pre svega u obuci pilota, a i kao laki jurisnik. Za nekoliko godina bice u ponudi SU 75, gde treba nabaviti bar 24 -36 aparata, i sa ove tri vrste aviona ,postali bi respektabilna sila na Balkanu.
Ako su nam kinezi braca i prijatelji mogli su da nam doniraju bar pet aviona.
Ja ne znam čemu ovoliko lobiranje za kinesku vojnu tehniku. Uglavnom manje ili više kopije već postojećih stranih modela, uz dosta ruskih delova(što može biti kritično), nigde provereno u borbi… Uz sve to, Kina je stalno u latentnom sukobu sa zapadnim zemljama, što lako može rezultirati blokadama i sankcijama. Džaba ti jeftino oružje dobijeno bez uslovljavanja, ako postane neupotrebljivo. Kako smo dopremili kineski FK-3?
Svako povezivanje nevojno ili vojno sa Rusijom i Kinom su za Srbiju propast na kraći, srednji i duži rok.
Srbija na Zapadu ne moze da kupil nista od borbenog aviona sto ima vise opreme osim za zaprasivanje komaraca. Pravi se vestacka dilema, koje u stvari nema. Ako mesto rusko moze da sw kupil onda to, a ako ne, I kinesko je bolje od “rafala” za paradranje.
F16
Rafal
Gripen
Novi Koreanac
Rusi i Kinezi ne dolazi u obzir
Definitivno po meni tre uzeti L15B i to dve eskadrile. Tu ne bi bilo nikakve greške. Imali bi avion za air policing jer ima nadzvučnu brzinu a može i kao lovac bombarder. E sad što se tiče J10 ili JF17 moje razmišljanje je sledeće naravno zavisi o politici i volji. Jednu definitivno kinesku i to bi bilo možda i sasvim dovoljno za naše potrebe ali bih uzeo i eskadrilu možda i polueskadrilu rafala. Iako deluje skupo i komplikovano.Kao vojno neutralna ovo zvuči sasvim logično. Naravno da treba voditi računa o ceni koštanja kao i ceni održavanje.Nama ne trebaju avioni koje bi jedva kupili pa posle jedva održavali.
Ko piše bre ove nebulozno polu čitljive tekstove?
Za pisca teksta (nije potpisan).
Recite nam molim Vas koliko su naši vekovni prijatelji iz Francuske tražili para za svoje mašine, svojim vekovnim prijateljima iz bratske države Srbije? Ne znam o kojoj se cifri radi. Činjenica je da nas mnogo “cene, poštuju i vole”, verovatno je to neka prihvatljiva cifra, kredit koji bi morali da vraćamo sledećih sto godina. Pa ’71-ve je vraćena zadnja rata kredita, kada su nam tokom drugog svetskog rata uvalili granate koje su morale da se prepravljaju. Znači vraćali smo kredit 30- tak godina za bofl robu, verovatno do zadnjeg franka. A oni će koliko se sećam da prave metro u Beogradu, verovatno će cifra sa četiri milijarde da bude početna, a krajnja, pa verovatno poprilična. Ima problema sa isporukom FK3, mada se o tome i ne piše mnogo, ali to ne znači da nećemo da ga dobijemo. Menjaju se odnosi u svetu, ne znači da će sve što važi danas da bude sledećih deset godina isto. Kako je počelo svaki budući sukob u svetu menja dotadašnji odnos snaga i na globalnom nivou.
Ako je za Vas ometanje isporuke jednog vrlo značajnog sistema PVO kao što je FK-3 sitnica, onda ne shvatate da takozvane “meke sankcije” zapadnih zemalja prema Srbiji nisu nikada prestale. Da li znate uz koliko smo prepreka i saplitanja nabavili mašine za proizvodnju artiljerijskih cevi? Koliko smo čekali na dozvolu da nam stignu donirani T-72 i BRDM-2?
Bilo ko ko se iole razume u vojnu tematiku naše države i u naše podnevlje, te u zemlje koje nas okružuju zna vrlo dobro da Srbiji nisu potrebni teški lovci.
Najbitniji je kadar pa tek onda aparat, primer za to su Pakistanci koji slabijim avionima uvek pobede Indijce. Lovačka avijacija zahteva konstante obuke i vežbe. Gde će to naši piloti vežbati, na kojoj teritoriji pošto je naša mala, dok se avion pri brzini od 2200km/h okrene eto ga na granici sa susedom.
Ljudi se zanose, treba imati 5-6 komada ozbiljnijih lovaca za air polising i paradu i ništa više. Druga stvar su manje letelice ovog tipa, moderniji pandani SU-25, možda Yak 131…
Toga treba imati u ozbiljnijem broju, oni realno mogu biti iskorišćeni u toku eventualnog rata a održavanje nije toliko skupo.
Ostalo treba preusmeriti na trojstvo pvo-artiljerija-dronovi, a tenkovi, oklopnjaci, helikopteri pa čak i avioni se lako uništavaju. Čist primer Ukrajina
Da li ti znas da je FK3 vec na dezirstvu vojske Srbije?
Što se tiče nabavke aviona za našeRV pre sam za nabavku kineskih aviona koji su dosta kompatibilni sa ruskim pa bi i preobuka naših pilota bila i lakša i brža a što se tiče rafala ,gripena i jurofajtera gospodo to su šklopocije i nabavka rezervnih delova za njih bi bila ravna tantalovim mukama zbog toga ih ne treba uzimati a tek cena to je posebno pitanje. Preobuka na rafala bi trajala uzgred najmanje tri godine i onaj ko je predložio kupovinu rafala ne misli dobro Srbiji.
Kupovina Rafala je propast za Srbiju. Solidan preskup avion koji kao i sve na zapadu ne vredi ni pola od 250 miliona za koliko hoće nama da ga prodaju. Osim toga nikada nećemo dobiti raketu dugog dometa tako da će to biti uvek inferioran avion za bilo koji drugi koji ima raketu dužeg dometa. Kineski j10c se kupuje sa raketama pl15 dometa 150km i to je ono sto nama nama treba. Francuzi neka reketiraju one koje su navikli.
Istog sam misljenja.