У терористичком нападу који се у петак увече догодио у центру Москве, у Crocus City Hall-у страдало је више десетина људи. Готово сигурно да ће трагедија бити још већа узимајући да је читаво здање у пламену,а да се у хали налазе таоци. Ни једна група или организација није преузела одговорност за нападе.
Познато је да Руска Федерација гаји политику “нулте толеранције” када је тероризам у питању. Она се огледа у чињеници да руске власти никада нису допуштале могућност вођења преговора са терористима у сличним случајевима. Талачке кризе би се често и крваво завршавале, али руководство није одступало од своје политике. Из тог разлога у последње време Русију су често погађали искључиво самоубилачки терористички напади. Практично, то су случајеви у којима нема простора за било какав конкретан договор већ су напади усмерени на становништво како би се подстакло незадовољство. Нема сумње да би се мотив нападача и у овом случају могао тако окарактерисати.
Јасно је да Русија данас ратује на више фронтова, како уз непосредно учешће своје армије тако и преко руских приватних војних компанија. Према томе Русија се не суочава са једним непријатељем. Наравно да ћемо у току наредних дана слушати оптужбе на рачун различитих страна за одговорности за терористички напад у Crocus City Hall-у, као и ограђивање од истог, али тренутно је најважније питање како ће руководство РФ реаговати на овај изазов. Нарочито у контексту интезивирања ракетних напада по циљевима у Украјини.
Снимци из саме хале су стравични, не остављају равнодушним. Акција је дефинитивно срачуната на покољ недужних цивила, приказивање немоћи и изазивање ужурбане реакције Москве. И овог пута у Crocus City Hall-у, као и раније 2002. године у театру Дубровка, мета је било грађанство престонице. Вероватно са циљем да се пољуља њихов релативно миран живот. Ипак, ни ово није сасвим тачно. Када се претпоставља да је готово 100.000 Московљана на фронту у Украјини, тешко да се може рећи како нису осетили рат.
Да ли ће терористички акт у Crocus City Hall-у пореметити руско понашања у Украјини, Сирији или у Африци, где је њено војно присуство све веће? Уколико би дошло до реакција Русије, на пример, у Украјини, онда би готово сигурно дошло до далеко веће ескалације и са стране западних земаља. За овако гнусан напад ни једна цивилизована земља не би могла да прихвати одговорност. Вероватно нећемо никада ни добити признање неке земље у умешаност. Не треба заборавити да се Русија и током овог рата сусретала са низом терористичких напада различитог профила. Од убиства Дарије Дугин, војних новинара, експлозије на Кримском мосту, па и минирања самог Северног тока. После свих ових напада РФ није мењала свој приступ рату. Вероватно да ни у овом случају неће бити озбиљних промена.
Ovo je tipičan primer specijalnog rata gde se izaziva nesigurnost stanovništva mogućnošću da i sami stradaju kad odu na neku kulturnu manifestaciju. Za početak kulturna manifestacija ali će uslediti napadi u tržnim centrima, javnom prevozu…
Možete li da zamislite takvu situaciju, da postoji mogućnost da stradate čim izađete iz kuće? Da li će se teroristi setiti da napadaju i u privatnim kućama kako ljudi nigde ne bi bili sigurni?
Sa “praktične strane” (gledano iz ugla terorista) neće samo strah stanovništva da optereti rusku državu, ona će morati da angažuje velike snage kako bi sprečavala slične događaje – uz rat koji već vodi to je zaista veliko opterećenje
————————-
Međutim… treba imati na umu ko stoji iza ovoga i šta je sve spreman da uradi. Napad na stanovništvo je tek početak – ne bi trebalo da čudi ako bi u Rusiji već postojale snage sposobne i opremljene za napad radioaktivnim ili biološkim sretstvima.
Sve ovo zna ruska vlast tako da nemamo predstavu kako će reagovati u doglednom vremenu.