KAKO ĆE RUSIJA REAGOVATI NA TERORISTIČKI NAPAD U CROCUS CITY HALL-U?

U terorističkom napadu koji se u petak uveče dogodio u centru Moskve, u Crocus City Hall-u stradalo je više desetina ljudi. Gotovo sigurno da će tragedija biti još veća uzimajući da je čitavo zdanje u plamenu,a da se u hali nalaze taoci. Ni jedna grupa ili organizacija nije preuzela odgovornost za napade.

Poznato je da Ruska Federacija gaji politiku “nulte tolerancije” kada je terorizam u pitanju. Ona se ogleda u činjenici da ruske vlasti nikada nisu dopuštale mogućnost vođenja pregovora sa teroristima u sličnim slučajevima. Talačke krize bi se često i krvavo završavale, ali rukovodstvo nije odstupalo od svoje politike. Iz tog razloga u poslednje vreme Rusiju su često pogađali isključivo samoubilački teroristički napadi. Praktično, to su slučajevi u kojima nema prostora za bilo kakav konkretan dogovor već su napadi usmereni na stanovništvo kako bi se podstaklo nezadovoljstvo. Nema sumnje da bi se motiv napadača i u ovom slučaju mogao tako okarakterisati.

Jasno je da Rusija danas ratuje na više frontova, kako uz neposredno učešće svoje armije tako i preko ruskih privatnih vojnih kompanija. Prema tome Rusija se ne suočava sa jednim neprijateljem. Naravno da ćemo u toku narednih dana slušati optužbe na račun različitih strana za odgovornosti za teroristički napad u Crocus City Hall-u, kao i ograđivanje od istog, ali trenutno je najvažnije pitanje kako će rukovodstvo RF reagovati na ovaj izazov. Naročito u kontekstu inteziviranja raketnih napada po ciljevima u Ukrajini.

Snimci iz same hale su stravični, ne ostavljaju ravnodušnim. Akcija je definitivno sračunata na pokolj nedužnih civila, prikazivanje nemoći i izazivanje užurbane reakcije Moskve. I ovog puta u Crocus City Hall-u, kao i ranije 2002. godine u teatru Dubrovka, meta je bilo građanstvo prestonice. Verovatno sa ciljem da se poljulja njihov relativno miran život. Ipak, ni ovo nije sasvim tačno. Kada se pretpostavlja da je gotovo 100.000 Moskovljana na frontu u Ukrajini, teško da se može reći kako nisu osetili rat.

Nakon gotovo plebiscitarnih izbora, deluje da je narodna potpora ruskom rukovodstvu na najvišem nivou. Ruska Federacija nije jednom u svojoj modernoj istoriji bila u ovakvom položaju. I tokom ratova u Siriji, kao i ranije – tokom nemira na Kavkazu – obično bi reagovala naknadno i efikasno. Sada je u toku rat sa Ukrajinom. Sukob se naročito rasplamsao proteklih dana. Da li će ovi napadi uticati na intenzitet dejstava u Ukrajini? Stiče se utisak da je Rusija zapalila neke mostove iza sebe, naročito nakon silovitih raketnih udara tokom četvrtka i petka. Takođe je očigledno da su se poslednje promene u ruskoj vojnoj doktrini pokazale kao krajnje efikasne.

Da li će teroristički akt u Crocus City Hall-u poremetiti rusko ponašanja u Ukrajini, Siriji ili u Africi, gde je njeno vojno prisustvo sve veće? Ukoliko bi došlo do reakcija Rusije, na primer, u Ukrajini, onda bi gotovo sigurno došlo do daleko veće eskalacije i sa strane zapadnih zemalja. Za ovako gnusan napad ni jedna civilizovana zemlja ne bi mogla da prihvati odgovornost. Verovatno nećemo nikada ni dobiti priznanje neke zemlje u umešanost. Ne treba zaboraviti da se Rusija i tokom ovog rata susretala sa nizom terorističkih napada različitog profila. Od ubistva Darije Dugin, vojnih novinara, eksplozije na Krimskom mostu, pa i miniranja samog Severnog toka. Posle svih ovih napada RF nije menjala svoj pristup ratu. Verovatno da ni u ovom slučaju neće biti ozbiljnih promena.