Последње две скандинавске државе које су излазиле на Балтичко море Финска и Шведска су у НАТО пакту. После годину дана нећакања и претходног годишнјег самита НАТО који је одржан у Мадриду, када је турски председник Ердоган рекао Швеђанима НЕ, сада у Вилњусу одлучио је да каже ДА. Са тим је круг на Балтику затворен, а Балтичко море већ у пежоративном значењу звову НАТО морем, где Русија више нема шта да тражи.
Да ли је баш тако и како би се могао водити рат на Балтичком мору између Русије и НАТО? Да ли бродовима, подморницама или ракетама?
Уласком Финске у НАТО, како пре годину дана, тако и сада какда је Шведска многи су прогласили да је то крај доминације Русије на Балтичком мору и да оно званично од 12. јула 2023. постаје НАТО језеро, где Русија нема шансе и где ће бити паралисано.
Силни „познаваоци“ тема нису нешто претерано објаснили и где и како је то руска морнарица доминирала на Балтику и где би то НАТО и како могао да победи руску Балтичку флоту. Ово о чему причамо у поморској литератури се наводи као ратовање на уским морима, са посебним тежиштем на зону Балтика, где доминира неколико јаких морнарица: Немачка и Руска по укупним ефективама, мада ни Шведска не заостаје пре свега по оспособљености и квалитету бродова, подморница, али и обучености посада и обалској одбрани, посебно острва Готланд.
Балтичка флота руске морнарице
Предност Финске, Шведске и Данске морнарице заједно са поморским ефективама три балтичке државе Естоније, Летоније и Литваније који су занемарљиви појединачно могли би доћи до изражаја у поморским операцијама само ако се удруже у неком хипотетичком рату против руске Балтичке флоте. Тој зони полако се прикључује и Пољска која жели да изгради јаке поморске ефективе како би могли да издрже трку и ривалитет са руском Балтичком флотом која оперише на две одвојне локације. Једна у Калињинграду, а друга у Финском заливу у Санкт Петербургу. Сама Балтичка флота нема толико на јачини у бродовима и подморницама. Кад се погледа ради се о ефективи 44 пловила од чега су само две подморнице једна класе Кило из 1983 и друга унапређена верзија 1986 годише, мада се спомиње процес модернизације подморничке флоте и располагање са 6 дизел-електричних подморница носача крстарећих ракета, ту су затим два разарача и већином ракетне фрегате, ракетне корвета, чак њих 7 и миноловци и миноплагачи.
Међутим Балтичка флота посебан нагласак ставља на морнаричко ваздухопловство и противбродске ракете обалске одбране јер у случају рата Балтичка флота не може рачунати због конфигурације мора и лаке блокаде уласка на помоћ Северне флоте која је најближа, али су зато јаке копнене ефективе .
Јаку подморничарску флоту на Балтику од чланица НАТО има Немачка и Шведска, дански капацитети су више способни за затварање мореуза што Русији свакако не би могло да иде на руку.
Осим обалске одбране полагање мина у Финском заливу, који додуше мрзне, али и на самом балтику посебно из зоне ексклаве Калињинград би био још један вид одбране, који би осим војног паралисао и комплетан цивилни саобраћај на Балтику, а посебно рибарење у зонама Шведских територијалних вода. Калињинград остаје главни бастион не само руске војске на Балтику, него и морнарице одакле се лако може борбено деловати противборским ракетама великог домета БАЛ-Е, Бастион, али и ССН-3 Патјорка обалска верзија противбродске ракете П-500 Балзат која има бојеву главу јачине 950 кг.
Задаци у будућности
Балтичка флота у 21 веку добија све значајнију улогу у овом делу Европе, јер покривати комплетан Балтик, ексклаву Калињинград, а посебно покривање Финског залива, од када је Финска постала чланица НАТО ставља пред Балтичку флоту све више изазове, посебно у опцији спречавања неке нове поморске блокаде Санкт Петербурга.
На Балтичку флоту утицао је и рат у Украјини, који је показао, као и кад је у питању Црноморска флота да овим двема поморским ефективима недостају пре свега савремени бродови, ракетне фрегате, десантни бродови, као и помоћни, па је нужна градња нових пловила, мањих по димензијама, а већим по снази и јачини употребљеног оружја.
Финска морнарица
Што се тиче поморских ефектива нове чланице НАТО Финске она располаже са 4 корвете, 4 ракетне корвета класе Хамина и 4 класе Раума, ту су и 2 минополагача класе Маменма и 3 класе Пансио, као и 13 миноловаца.
За брзо пребацивање ту су деснтни чамци укупно 74 пловила од тога 12 класе Јех и 30 класе Јурмо, као и 24 комада класе Уиско, ту је и већи број различитих мањих пловила за везу.
Шведске подморнице
Као што смо и рекли најачау подморничку флоту на Балтику има Шведска укупно 5 комада домаће производње класе Готланд, затим ту су ракете корвете класе Висбy, ракетне корвете Гетерборг, ракетне топовњаче класе Штокхолм.
Пољска која има амбиције да изгради најачу војску на Балтику за сад што се тиче морнарице не стоји баш сјајно. У оперативној употреби има само једну подморницу и то руску класе Кило, ту су две ракетне фрегате америчке производње класе Пери, 3 ракетне фрегате, једна противподморничка фрегата, као и једна вишенаменска корвета пројект Меко А-100, ту су још бродови за подрђку, извиђање, хидрографски бродови, као и јака обалска одбрана, авијацијска бригада са хеликоптерима за противбродску борбу… Пољска располаже са противбродским ракетама типа РБС-15. Пољска поседује као и остале морнарице са бројном флотом миноплагача и миноловаца.