Победник председничких изобра у Јужној Кореји Ли Џе-мјунг, званично је инаугурисан као нови председник. Залаже се за дијалог са Севером. Најавио “прагматичну политику” и економски развој. Да ли је покушај увођења војне диктатуре у децембру дошао због страха од овог сценарија?
Ли Џе-мјунг, кандидат прогресивне Демократске партије Кореје (DPK), у раним јутарњим часовима 3. јуна инаугурисан је као председник Јужне Кореје. Његов долазак на власт представља велики преокрет у спољнополитичкој оријентацији земље и изазива забринутост међу традиционалним савезницима Сеула — пре свега САД и Јапаном. Џе-мјунг заступа политику дијалога са Северном Корејом, а пре само годину дана је преживео атентат. Његовој политичкој победи је претходио покушај увођења војне диктатуре у децембру од стране бившег председника. Делује као да је то био једини начин да се спречи његов долазак на власт.
Став да се не треба безусловно приклањати САД и Јапану, нити се треба мешати у односе Тајвана и Кине, умало га коштао живота
Ли је у свом инаугурационом говору поручио да ће водити „прагматичну дипломатију засновану на националном интересу“, што многи тумаче као сигнал да ће Јужна Кореја настојати да се дистанцира од искључивог ослањања на америчку безбедносну архитектуру у Индо-Пацифику. Он је нагласио да ће сарадњу са суседима, укључујући Кину и Русију, водити без идеолошких предрасуда, а са становишта користи по државу.
Забринутост у Вашингтону и Токију посебно је изазвала чињеница да је Ли током кампање више пута упозоравао да Јужна Кореја не сме безусловно да се везује за тројни савез са САД и Јапаном. Још теже за САД падају његове речи да Јужна Кореја “не треба да се меша у потенцијалне конфронтације између Кине и Тајвана”.
Управо страх од победе оваквог кандидата могао је довести до једног од најозбиљнијих политичких инцидената у новијој историји Јужне Кореје — покушаја увођења ванредног стања од стране дотадашњег председника Јуна Сок Јола. У децембру 2024. године, усред растућег конфликта са парламентом под контролом DPK-а, Јун је на кратко увео војну управу у покушају да заустави институционално блокирање политике. Тај потез је довео до његовог опозива и хапшења у априлу 2025. године. Том приликом је Ли Џе-мјунг јуришао са народом и посланицима како би разбио блокаду скупштине, у циљу да заштит уставни поредак.
Ли се већ раније изјашњавао да отворена антагонизација Пекинга „не служи интересима Јужне Кореје, нити савезништву са Вашингтоном“. Он је подвукао и економску реалност: „И да хоћемо да се одрекнемо Кине и Русије, не можемо. Повезани смо — географски и економски.“