Израел пред потпуном окупацијом Газе: Хамас нуди размену талаца уз прекид ватре

Израелски безбедносни кабинет званично је одобрио план премијера Бенјамина Нетањахуа за војну окупацију града Газе, што представља највећу ескалацију сукоба од почетка рата у октобру 2023. године. Према саопштењу канцеларије, циљ је „преузимање контроле над градом” уз обезбеђивање хуманитарних коридора за цивиле. Два израелска извора навели су за Ројтерс да ће коначну одлуку морати да потврди пуни састав владе, чији састанак је заказан за наредних дана. Израел не користи реч ,,окупацију” али де факто то јесте.

План окупације: Четири кључне тачке
  1. Присилно расељавање становништва
    Према извештајима Аксиоса, цивили из града Газе би били приморани да се преселе у централне кампове до 7. октобра 2025. – симболичног датума који означава две године од почетка рата.
  2. Опсада и копнена инвазија
    Израелске снаге планирају потпуну блокаду града, уз паралелну копнену офанзиву усмерену на „ликвидацију преосталих џелата Хамаса”.
  3. Контрола над хуманитарним токовима
    Нетањаху је нагласио да ће Израел „омогућити помоћ цивилима”, али САД већ инсистирају на проширењу дистрибутивних центара са 4 на 16.
  4. Неодређена ,,трећа страна” за управљање
    У интервјуу за Фокс, Нетањаху рекао је да Израел не жели да „управља Газом”, већ да контролу пренесе неименованим „арапским снагама”.
Хамас изалаже спремност за споразум

Хамас је изразио спремност за потпуни споразум о ослобађању свих израелских заробљеника, уз услове прекида ватре и повлачења израелских снага. Организација је нагласила да је „показала флексибилност” у преговорима које воде египатски и катарски посредници.

Иако ова изјава може деловати као знак добре воље, Хамас истовремено оштро упозорава Израел да ће окупација града Газе бити „скупо плаћена авантура”. „Нетањахуови планови и илузије пропашће”, наводи се у саопштењу.

Реакције: Од међународног осуђивања до упозорења о геноциду

Светске силе су подељене у својим ставовима. Сједињене Државе нису осудиле Нетањахуов потез, што се тумачи као тихо одобравање. Премијер УК Кир Стармер назвао је предлог „погрешним”, док Саудијска Арабија осуђује акцију као „етничко чишћење”. Мустафа Баргути, генерални секретар Палестинске националне иницијативе, оптужио је Израел за „планирање другог холокауста”.

Војна анализа: Ризици и последице

Стратешки гледано, израелски план носи значајне оперативне ризике. Војна окупација захтева ангажовање десетина хиљада резервиста, што доводи у питање одрживост дуготрајне кампање. Хамас, иако ослабљен, задржава способност герилског отпора кроз мрежу тунела. Најозбиљније, према израелским медијима, постоји висок ризик да ће током операције бити угрожени преостали таоци.

Закључак: Ко има шта да добије?

Нетањаху, кроз ескалацију, покушава да одржи подршку деснице, а потпуни губитак међународног угледа га не погађа. Хамас након 7. октобра 2023. упркос свему и даље пружа отпор. Најтрагичнија судбина резервисана је за обичне Палестинце – заробљене између бомби, глади и присилних сеоба.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *