Izrael pred potpunom okupacijom Gaze: Hamas nudi razmenu talaca uz prekid vatre

Izraelski bezbednosni kabinet zvanično je odobrio plan premijera Benjamina Netanjahua za vojnu okupaciju grada Gaze, što predstavlja najveću eskalaciju sukoba od početka rata u oktobru 2023. godine. Prema saopštenju kancelarije, cilj je „preuzimanje kontrole nad gradom” uz obezbeđivanje humanitarnih koridora za civile. Dva izraelska izvora naveli su za Rojters da će konačnu odluku morati da potvrdi puni sastav vlade, čiji sastanak je zakazan za narednih dana. Izrael ne koristi reč ,,okupaciju” ali de fakto to jeste.

Plan okupacije: Četiri ključne tačke

1. Prisilno raseljavanje stanovništva
   Prema izveštajima Aksiosa, civili iz grada Gaze bi bili primorani da se presele u centralne kampove do 7. oktobra 2025. – simboličnog datuma koji označava dve godine od početka rata.
2. Opsada i kopnena invazija
   Izraelske snage planiraju potpunu blokadu grada, uz paralelnu kopnenu ofanzivu usmerenu na „likvidaciju preostalih dželata Hamasa”.
3. Kontrola nad humanitarnim tokovima
   Netanjahu je naglasio da će Izrael „omogućiti pomoć civilima”, ali SAD već insistiraju na proširenju distributivnih centara sa 4 na 16.
4. Neodređena ,,treća strana” za upravljanje
   U intervjuu za Foks, Netanjahu rekao je da Izrael ne želi da „upravlja Gazom”, već da kontrolu prenese neimenovanim „arapskim snagama”.

Hamas izalaže spremnost za sporazum

Hamas je izrazio spremnost za potpuni sporazum o oslobađanju svih izraelskih zarobljenika, uz uslove prekida vatre i povlačenja izraelskih snaga. Organizacija je naglasila da je „pokazala fleksibilnost” u pregovorima koje vode egipatski i katarski posrednici.

Iako ova izjava može delovati kao znak dobre volje, Hamas istovremeno oštro upozorava Izrael da će okupacija grada Gaze biti „skupo plaćena avantura”. „Netanjahuovi planovi i iluzije propašće”, navodi se u saopštenju.

Reakcije: Od međunarodnog osuđivanja do upozorenja o genocidu

Svetske sile su podeljene u svojim stavovima. Sjedinjene Države nisu osudile Netanjahuov potez, što se tumači kao tiho odobravanje. Premijer UK Kir Starmer nazvao je predlog „pogrešnim”, dok Saudijska Arabija osuđuje akciju kao „etničko čišćenje”. Mustafa Barguti, generalni sekretar Palestinske nacionalne inicijative, optužio je Izrael za „planiranje drugog holokausta”.

Vojna analiza: Rizici i posledice

Strateški gledano, izraelski plan nosi značajne operativne rizike. Vojna okupacija zahteva angažovanje desetina hiljada rezervista, što dovodi u pitanje održivost dugotrajne kampanje. Hamas, iako oslabljen, zadržava sposobnost gerilskog otpora kroz mrežu tunela. Najozbiljnije, prema izraelskim medijima, postoji visok rizik da će tokom operacije biti ugroženi preostali taoci.

Zaključak: Ko ima šta da dobije?

Netanjahu, kroz eskalaciju, pokušava da održi podršku desnice, a potpuni gubitak međunarodnog ugleda ga ne pogađa. Hamas nakon 7. oktobra 2023. uprkos svemu i dalje pruža otpor. Najtragičnija sudbina rezervisana je za obične Palestince – zarobljene između bombi, gladi i prisilnih seoba.