Сага звана Европска армија поново је испливала на светло дана. По ко зна који пут. Последњи који је имао такву визију био је европски комесар за спољњу и безбедносну политику Жозеп Борељ који је последњи у свом “Стратешком компасу сањао Европску војску. Пре њега француски председник Емануел Макрон који се после тога нагло утишао, а та утопијска визија по ко зна који пут доживела је дебакл.
Прича о заједничкој Европској војсци датира од 1991. године док је постојала тадашња Европска економска заједница. Прича се развијала од визије Еврокорпуса као претеча Европске војске који је од свог оснивања 1995 моментално инкорпориран у НАТО.
После Бореља, Каталонца лојалног шпанској круни на сцену је ступила Италија, којој је сад припала “заслужена” улога да захтева да Европска унија створи сопствену војску.
Италија, у томе, види разлог је је све већи број оружаних сукоба широм света, а то је интензивирао дискусију у Европској унији о стварању сопствене војске.
Европска унија треба да створи сопствене оружане снаге како би спречила ратове и одржала мир, рекао је потпредседник италијанске владе и министар спољних послова Антонио Тајани.
О питању стварања војске ЕУ расправља се не прву годину.
Француски председник Емануел Макрон је о томе говорио 2018. Убрзо након што је Русија покренула рат у Украјини, високи комесар ЕУ за спољне послове и безбедност Жозеп Борел рекао је да су унији потребне европске оружане снаге да би се обезбедила безбедност. Главна препрека је што то подразумева већу централизацију ЕУ и делимично сукобе са НАТО.
Борељова визија одбране ЕУ названа “Стратешки компас” је документ на 28 страна, који предвиђа да ЕУ до 2025 створи снаге ЕУ за брзо реаговање, које ће се састојати од 5.000 војника, а од 2023. требале би да изводе већ прве војне вежбе иако нису још ни формиране у комплету?!
План “Стратешки компас” предвиђа и олабављење члана 44 устава ЕУ, на који се нико раније у Бриселу није позивао, а који ће омогућити да они који желе у овом случају названи “коалиција вољних” пошаљу своју војску и делују у инетресу ЕУ и у њено име без консензуса, односно сагласности свих 27 чланица.
“Стратешки компас” се сматра и путем ка новој војној доктрини ЕУ, коју сматрају слично “Стратешком концепту НАТО”.
Борељ у својој визији нагласио значај логистике, ваздушног транспорта за велике даљине (овде је недавно узето искуство аугустовске масовне евакуације цивила и дипломата из Кабула).Историјат ЕУ борбених група, које би требале да функционишау по систему “затворене шкоље” почиње са почетком 21. века. Конкрено све је почело далеке 2005 од ИОЦ (инитиал оператионс цапабилитес) до ФОЦ фазе (финал оператионс цапабилитес). Први план предвиђао је да свака борбена група има 1.500 војника , мобилну команду, стратешки транспорт и логистику. Већ 2004. био је дат предлог да се формира 13 борбених група и да су у строгој приправности у шестомесечном периоду две борбене групе које је у зону операција могуће разместити 10 дана од доношења одуке о њиховом ангажовању.
Интересантно је да је овај ЕУ концепт од самог почетка био подударан са НАЗО, јер већина чланица ЕУ је и чланица НАТО, али не све попут Аустрије, Финске, Шведске, Ирске, а неке чланице НАТО нису чланице ЕУ попут Албаније, Северне Македоније, Црна Гора, Турска, САД, Канада, Исланд. У овом случају НАТО има свој захтев о формирању борбених група, а ЕУ свој.. Нек војске су прве унутар ЕУ кренуле у том смеру. Конкретне помаке направила је прва Шведска која је прва почела да развија мобилне једнице. Осим инфраструктуре промењена је војна технологија и индустрија.
Шта се захтева од будуће ЕУ војске
Задаци оружаних снага ЕУ су усклађени са Петербуршком декларацијом ( која је усвојена на Већу министара Западноевропске уније (WЕУ) у јуну1992. године. Том су приликом државе чланице ЗЕУ-а изразиле своју спремност да ставе на располагање своје војне јединице из целог спектра њихових конвенционалних оружаних снага ЗЕУ-у, али такође НАТО-у и ЕУ).
Ти захтеви се и данас нису мењали: Величина самосталне борбене групе 1.500 припадника, које укључује борбену подршку и снаге за борбене операције и придодане модуле и оперативну команду. Јединица мора бити у десетодневној приправности, пре него што ЕУ одреди изакаже операцију, самосталност и издржљивост на терену најмање 30, а највише 120 дана, могућност транспорта на даљину 6.000 км од Брисела. истовремено вођење минимално две операције, али не и истовремено померања на ратиште или деловање снага. Борбене групе морају да буду мултинационалне.