Реагујући на израелске нападе у раним сатима 26. октобра, иранске јединице противваздушне одбране су, како је саопштено, обориле више ракета које су биле лансиране из ваздуха око главног града Техерана.
Истовремено је процењена штета после напада веома малих размера, уз посредне доказе који указују да је противваздушна одбрана била успешна у пресретању свих циљева. Иако су западни и израелски извори дали контрадикторне извештаје о томе колико је таласа напада израелска авијација извела, извештаји из иранских извора указују на више од једног таласа ракетних напада.
© Israeli Air Forceזְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָלИзраелски авиони су нарочито користили ракете ваздух-земља дугог домета, које су могле да буду испаљене далеко изван иранског ваздушног простора и далеко изван домета противваздушне одбране земље – чиме се минимизирају ризици за израелске авионе. Ово одражава приступ који је заузет у већини напада на сиријске циљеве, посебно након губитка израелског ловца F-16 у фебруару 2018. године, од сиријског система противваздушне одбране С-200. Ово је такође у складу са процурелим извештајима америчких обавештајних служби да је Израел планирао да употреби балистичке ракете великог домета за напад на Иран.
Извештаји из иранских извора указују на то да су ракете средњег домета земља-ваздух коришћене за неутралисање израелских пројектила коришћених у првом таласу напада, али су накнадно коришћени системи противваздушне одбране великог домета. Ово је укључивало прву икад употребу система противваздушне одбране од стране оружаних снага ове земље да погоде мету удаљену преко 100 километара. Иранске снаге противваздушне одбране користе вишеструке ракетне системе земља-ваздух који могу да гађају циљеве на таквим дометима, укључујући и веома прилагођену варијанту руског С-300ПМУ-2 испорученог 2018.. године. Иако је стандардно наоружање најдужег домета за С-300ПМУ-2 је ракета 48Н6Е2 која има домет од 200 километара, систем је наводно компатибилан са много модернијом ракетом 48Н6ДМ која може да гађа ракете при веома високим надзвучним брзинама, укључујући хиперсоничне брзине које прелазе 5 маха, и има домет од 250 километара. Извештава се да је Иран 2020. године добио нове ракете за своје С-300, за које се спекулисало да су ракете 48Н6ДМ. Кина је раније тестирала ову класу ракета коју је испоручила Русија за успешно пресретање циљева који лете брзином већом од 8 маха на дометима од 250 километара – перформансе које далеко надмашују перформансе било које израелске ракете лансиране из ваздуха.
© Islamic Republic of Iran Armed Forces/نیروهای مسلح جمهوری اسلامی ایرانЗа најспособнији систем противваздушне одбране дугог домета Ирана домаће производње, Bavar 373 је објављено у априлу да је такође постигао домет од 300 километара кроз интеграцију нове ракете Sayyad 4B. Постоји значајна могућност да је широко коришћен систем коришћен за одбијање недавних удара, укључујући могуће пресретање долазећих израелских пројектила на дометима од преко 100 километара. Ирански систем Khordad 15 представља лакши пандан Bavar 373 са значајним задржавањем домета од преко 100 километара, иако је и даље неизвесно да ли је овај систем коришћен у великом броју. Мало информација о Khordad 15 откривено је откако је први пут представљен у лето 2019. године. Ослањање Ирана на системе противваздушне одбране на земљи остаје веома значајно првенствено због недостатка модерних борбених авиона, са вишеслојном мрежом противваздушне одбране која представља невиђено снажан изазов за Израел и његове савезнике из западног блока који допуњује застрашујућу одвраћање балистичких пројектила у земљи.