ИРАН ОДГОВАРА: Од нуклеарне тишине до енергетске кризе

Након напада америчке авијације на иранске нуклеарне објекте, Техеран стоји пред кључним одлукама — од обуставе транспарентности у нуклеарном програму, преко могућих удара на америчке базе, до блокаде Ормуза која би могла гурнути свет у нову енергетску кризу

Прошло је неколико часова од када су амерички стратешки бомбардери извели ударе на три кључна објекта иранске нуклеарне инфраструктуре, а аналитичари остају подељени по питању могућих последица — како по питању причињене штете, тако и по питању даљих корака Техерана.

Будућност иранског нуклеарног програма

Чак и уколико се наводи иранских извора о благовременом премештању радиоактивног материјала и релевантне технике на безбедне локације потврде (а, појавили су се сателитски снимци који указују да то може бити случај), сви су изгледи да је нуклеарни програм исламске републике у свом досадашњем облику окончан.

Техеран је до сада спроводио политику делимичне транспарентности — отвореност око основних капацитета, али и намерно недоречен став у погледу војних амбиција. Та стратегија, замишљена као баланс између дијалога и одвраћања, међутим, окончала се потпуним неуспехом у оба своја централна циља.

Стога, сви су изгледи да ће будућност иранског нуклеарног програма, осим у случају капитулације, укључивати децентрализацију капацитета и драматично смањење транспарентности.

Удари на америчке базе

Говорећи о непосредним последицама по даљи ток сукоба, бројни извори најављују неизбежну одмазду у виду удара било на америчке базе на Блиском истоку, било на дипломатска представништва — ову могућност озбиљно схватају и регионални актери као што су Саудијска Арабија која је своје снаге ставила у стање повишене борбене готовости, али и Катар и Бахреин који су прогласили ванредно стање.

Упркос томе, изгледи за неконтролисану ескалацију чине се минималним — бројни аналитичари протумачили су одлуку САД да у нападу не употреби капацитете пребачене у регион као начин избегавања дугорочне конфронтације. Неки ирански извори такође су објавили да Техеран не планира да допусти да ”америчко мешање” омета планове везане за Израел што такође указује на веће шансе за ограничен одговор.

Блокада Ормуског мореуза

Најзад, као можда најзначајнија директна последица нове ескалације појављује се могућност блокаде Ормуског мореуза коју је раније данас одобрио ирански парламент, али која може бити спроведена у дело само у случају одлуке Савета за националну безбедност који се по том питању још увек није огласио.

Из Вашингтона, међутим, већ је стигло упозорење да ће овај корак представљати озбиљну ескалацију коју САД неће оставити без одговора, а шеф америчке дипломатије Марко Рубио такође је позвао Кину да изврши притисак на Техеран како би стратешки значајан морски пут остао отворен.

Уколико би се Иран заиста одлучио на корак који многи сматрају радикалним због његових драматичних последица по светско енергетско тржиште, сви су изгледи да би то покренуло интернационализацију сукоба будући да би се десетине држава суочиле са перспективама озбиљних економских проблема без јасних перспектива разрешења. И није искључено да је управо ово резултат ка ком Техеран тежи.

Коначну одлуку о будућности Ормуског мореуза, међутим, тешко да можемо очекивати данас — она најскорије може бити донета након сутрашњих консултација шефа иранске дипломатије са председником Русије Владимиром Путином будући да би у случају веће међународне пажње исламска република морала бити сигурна у подршку свих својих савезника који у овом тренутку нису многобројни.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *