“Осветници” и “браниоци” имали нешто више од 48 сати за тотални рат конвенционалним (ненуклеарним) средствима након чега би и једни и други могли да кажу “као одговорни учесници у међународним односима прихватамо захтев СБ за деескалацију”
У мору аналитичара и коментатора, ретки се издвајају по својој аналитичности и прецизности предвиђања догађаја. Када је Иран тог 19. априла 2024. године напао Израел, сви су говорили о Трећем светском рату, осим једнога који је прецизно описао да је то ограничен напад и да од рата неће бити ништа.
У освит потенцијалног сукоба Израела и Ирана где се сваког дана одапињу медијске отровне стреле свој осврт за ТВ Фронт дао је и Зоран Кусовац, аналитичар, коментатор, новинар који прошао већину светских жаришта од Балкана (1991-2001) до Блиског истока. Нико боље од човека који је боравио тамо прфесионално не познаје тај простор не може да га анализира.
Зоран Кусовац пристао је да одговори на кратка питања о потенцијалном рату Израела и Ирана и Израела и Хезболаха.
Сви говоре о регионалном рату који ће запалити Блиски исток. Посебно Техеран и Насралах колико је то реално?
Ескалација садашњег ограниченог сукоба у отворени рат који би укључио више земаља Блиског и Средњег истока још увек је мало вероватна. Реторика регионалних лидера, посебно Нетанијахуа на једној и Насралаха и иранских и јеменских вођа на другој страни првенствено је намењена за домаћу и регионалну политичку употребу. Све те претње су намерно неодређене: “сила”, “огањ”, “правда”, “освета” и остале фразе из ратног вокабулара звуче моћно али никога ни на шта не обавезују. Ни један од лидера који најављују ратне операције није рекао “заузећемо то и то” јер је тиме успех и неуспех реално мерљив. Неодређеном реториком свака акција може се прогласити својим успехом и поразом непријатеља.
Сви говоре о рату и прете, стичете ли утисак да нико не жели да почне рат први или су сви вребално на”језику” јаки?
Реторика на Блиском истоку има далеко већи значај него у Европи и Северној Америци. Све ове помпезне најаве, уз коришћење архаичних стилских фигура и реторике из давно прошлих времена део су тамошње политичке и ратничке културе која код нас постоји само још у траговима. Пре неколико стотина година таква реторика била је уобичајена и на Балкану, што је видљиво из народних предања и митова. Али након запаљивих говора и претњи мора уследити и стварна војна акција, макар и ограничена, иначе они који прете губе кредибилитет међу својим присталицама. Нема сумње да ће доћи до оружане ескалације али сумњам да ће она прерасти у потпуни класични рат.
Навели сте претпоставку на основу искуства да би напад могао почети 9. августа петак, укратко нашим читаоцима изложите претпоставку?According to Al Arabiya, U.S. Officials now believe that Iran will wait until Thursday or Friday, and possibly even Late into the Weekend, to launch their Retaliatory Strike against Israel with today’s Emergency Meeting of the Organization of Islamic Cooperation expected to help… pic.twitter.com/rt7m0zHxls
— OSINTdefender (@sentdefender) August 7, 2024
Код свих планираних операција пажљиво се бира тренутак првог удара. У овом случају сви потенцијални учесници одавно су у стању врло високе борбене готовости и за прелазак у дејство потребно им је врло кратко време, што значи да су до сада већ могли започети офанзивне акције, да им је то био првенствени циљ. Но очигледно је да је противницима Израела, који се у овом случају осећају изазванима, врло важна и психолошка, политичка и реторичка припрема која је важан део њихове стратегије. Ипак, није практично предуго чекати па је реално очекивати дејство Ирана, Хезболаха и јеменских Хута пре краја недеље. Врло је могуће да напади почну у ноћи од петка на суботу. На психолошком плану миуслиманску јавност припремили би ватрени говори на главној молитви петком, џуми. На практичном плану, врло је могуће да Савет безбедности УН не би успео да се састане пре понедељка чиме би и “осветници” и “браниоци” имали нешто више од 48 сати за тотални рат конвенционалним (ненуклеарним) средствима након чега би и једни и други могли да кажу “као одговорни учесници у међународним односима прихватамо захтев СБ за деескалацију”. На домаћем плану прогласили би победу а не би ризиковали да сукоб нарасте изван контроле.
Према вашем искуству са Блиског истока каква је пројекција наредних неколико година да ли ће да се ситуација смири или ће се наставити серија напетости и ограничених конфликата?
Блиски исток је комплексан динамичан систем у којем свака акција изазива неколико, често супротних, реакција. Тренутно доминантна акција је рат Израела против Газе али реално је очекивати да се он заврши недуго након избора у САД. Израел не може војно уништити Хамас и ослободити преостале таоце јер је једини начин да се герилски покрет искорени уклањање цивилмог становништва што је реално немогуће и нема регионалну подршку која би била неопходна. Могуће је да 2025. буде реприза 1981. када су таоци из америчке амбасаде у Техерану ослобођени неколико минута након што је Роналд Реган положио заклетву као нови председник САД, током његовог инаугуралног говора. Када престану активна војна дејства у Гази престаће и “обавеза” Хута у Јемену да “помажу браћи”. Иствремено ће престати и дубока присилна хибернација саудијске иницијативе за стратешки договор са Израелом у коју престолонаследник Мухамед бин Салман полаже велике наде. Самим тим кренуће и нова динамика односа у региону која не гарантује мир али и не најављује неки нови неизбежни сукоб.