“Osvetnici” i “branioci” imali nešto više od 48 sati za totalni rat konvencionalnim (nenuklearnim) sredstvima nakon čega bi i jedni i drugi mogli da kažu “kao odgovorni učesnici u međunarodnim odnosima prihvatamo zahtev SB za deeskalaciju”
U moru analitičara i komentatora, retki se izdvajaju po svojoj analitičnosti i preciznosti predviđanja događaja. Kada je Iran tog 19. aprila 2024. godine napao Izrael, svi su govorili o Trećem svetskom ratu, osim jednoga koji je precizno opisao da je to ograničen napad i da od rata neće biti ništa.
U osvit potencijalnog sukoba Izraela i Irana gde se svakog dana odapinju medijske otrovne strele svoj osvrt za TV Front dao je i Zoran Kusovac, analitičar, komentator, novinar koji prošao većinu svetskih žarišta od Balkana (1991-2001) do Bliskog istoka. Niko bolje od čoveka koji je boravio tamo prfesionalno ne poznaje taj prostor ne može da ga analizira.
Zoran Kusovac pristao je da odgovori na kratka pitanja o potencijalnom ratu Izraela i Irana i Izraela i Hezbolaha.
Svi govore o regionalnom ratu koji će zapaliti Bliski istok. Posebno Teheran i Nasralah koliko je to realno?
Eskalacija sadašnjeg ograničenog sukoba u otvoreni rat koji bi uključio više zemalja Bliskog i Srednjeg istoka još uvek je malo verovatna. Retorika regionalnih lidera, posebno Netanijahua na jednoj i Nasralaha i iranskih i jemenskih vođa na drugoj strani prvenstveno je namenjena za domaću i regionalnu političku upotrebu. Sve te pretnje su namerno neodređene: “sila”, “oganj”, “pravda”, “osveta” i ostale fraze iz ratnog vokabulara zvuče moćno ali nikoga ni na šta ne obavezuju. Ni jedan od lidera koji najavljuju ratne operacije nije rekao “zauzećemo to i to” jer je time uspeh i neuspeh realno merljiv. Neodređenom retorikom svaka akcija može se proglasiti svojim uspehom i porazom neprijatelja.
Svi govore o ratu i prete, stičete li utisak da niko ne želi da počne rat prvi ili su svi vrebalno na”jeziku” jaki?
Retorika na Bliskom istoku ima daleko veći značaj nego u Evropi i Severnoj Americi. Sve ove pompezne najave, uz korišćenje arhaičnih stilskih figura i retorike iz davno prošlih vremena deo su tamošnje političke i ratničke kulture koja kod nas postoji samo još u tragovima. Pre nekoliko stotina godina takva retorika bila je uobičajena i na Balkanu, što je vidljivo iz narodnih predanja i mitova. Ali nakon zapaljivih govora i pretnji mora uslediti i stvarna vojna akcija, makar i ograničena, inače oni koji prete gube kredibilitet među svojim pristalicama. Nema sumnje da će doći do oružane eskalacije ali sumnjam da će ona prerasti u potpuni klasični rat.
According to Al Arabiya, U.S. Officials now believe that Iran will wait until Thursday or Friday, and possibly even Late into the Weekend, to launch their Retaliatory Strike against Israel with today’s Emergency Meeting of the Organization of Islamic Cooperation expected to help… pic.twitter.com/rt7m0zHxls
— OSINTdefender (@sentdefender) August 7, 2024
Naveli ste pretpostavku na osnovu iskustva da bi napad mogao početi 9. avgusta petak, ukratko našim čitaocima izložite pretpostavku?
Kod svih planiranih operacija pažljivo se bira trenutak prvog udara. U ovom slučaju svi potencijalni učesnici odavno su u stanju vrlo visoke borbene gotovosti i za prelazak u dejstvo potrebno im je vrlo kratko vreme, što znači da su do sada već mogli započeti ofanzivne akcije, da im je to bio prvenstveni cilj. No očigledno je da je protivnicima Izraela, koji se u ovom slučaju osećaju izazvanima, vrlo važna i psihološka, politička i retorička priprema koja je važan deo njihove strategije. Ipak, nije praktično predugo čekati pa je realno očekivati dejstvo Irana, Hezbolaha i jemenskih Huta pre kraja nedelje. Vrlo je moguće da napadi počnu u noći od petka na subotu. Na psihološkom planu miuslimansku javnost pripremili bi vatreni govori na glavnoj molitvi petkom, džumi. Na praktičnom planu, vrlo je moguće da Savet bezbednosti UN ne bi uspeo da se sastane pre ponedeljka čime bi i “osvetnici” i “branioci” imali nešto više od 48 sati za totalni rat konvencionalnim (nenuklearnim) sredstvima nakon čega bi i jedni i drugi mogli da kažu “kao odgovorni učesnici u međunarodnim odnosima prihvatamo zahtev SB za deeskalaciju”. Na domaćem planu proglasili bi pobedu a ne bi rizikovali da sukob naraste izvan kontrole.
Bliski istok je kompleksan dinamičan sistem u kojem svaka akcija izaziva nekoliko, često suprotnih, reakcija. Trenutno dominantna akcija je rat Izraela protiv Gaze ali realno je očekivati da se on završi nedugo nakon izbora u SAD. Izrael ne može vojno uništiti Hamas i osloboditi preostale taoce jer je jedini način da se gerilski pokret iskoreni uklanjanje civilmog stanovništva što je realno nemoguće i nema regionalnu podršku koja bi bila neophodna. Moguće je da 2025. bude repriza 1981. kada su taoci iz američke ambasade u Teheranu oslobođeni nekoliko minuta nakon što je Ronald Regan položio zakletvu kao novi predsednik SAD, tokom njegovog inauguralnog govora. Kada prestanu aktivna vojna dejstva u Gazi prestaće i “obaveza” Huta u Jemenu da “pomažu braći”. Istvremeno će prestati i duboka prisilna hibernacija saudijske inicijative za strateški dogovor sa Izraelom u koju prestolonaslednik Muhamed bin Salman polaže velike nade. Samim tim krenuće i nova dinamika odnosa u regionu koja ne garantuje mir ali i ne najavljuje neki novi neizbežni sukob.