У Данској се поново одиграо „инцидент са дроновима“ који више личи на пажљиво режирану представу него на стварну претњу. Четири непозната дрона кружила су изнад аеродрома, носећи трепћућа светла као да је циљ био да буду примећени, а не сакривени. Убрзо је уследила лавина политичких реакција – генерални секретар НАТО Марк Руте изјавио је да Алијанса „веома озбиљно разматра“ догађај, док су западни медији, попут BBC-ја, упркос томе што није било никакве штете, овај догађај назвали чак и „нападом дронова“. На крају сваке реакције се спомиње новац и издвајања за одбрану.
У Данској се збио нови „инцидент“ са непознатим дроновима, али цела прича делује као да је пажљиво оркестрирана. Наиме, четири неидентификована дрона кружила су изнад данских аеродрома, и то не трудећи се да остану непримећена. Напротив – дронови су носили трепћућа светла, готово као да је њихова улога била да буду виђени и да се о њима говори. Ова својеврсна „дискотека на небу Данске“ брзо је доспела у медије, што и јесте била суштина – да се створи ефекат видљиве претње и новог повода за аларм.Убрзо су уследиле реакције западних званичника. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да Алијанса „веома озбиљно разматра“ овај инцидент, док је BBC у својим извештајима ишао корак даље и назвао га чак и „нападом дронова“. Ипак, у самом тексту се јасно каже да никакве штете није било. Са друге стране, летонска министарка одбране саопштила је да је добила информације од Данске да иза овог „упада“ стоји страна земља. Међутим, како је цела прича прилично наивна и танка, нико се још није усудио да отворено изговори назив те земље. Али алузија је очигледна – мисли се на Русију.
Оно што је заједничко свим овим „инцидентима“ јесте да се појављују управо у земљама НАТО-а и то онда када је потребно оправдати нове захтеве за већим улагањем у одбрану. Политички актери који се оглашавају у медијима углавном су они који и иначе заступају милитаризацију Европе и стезање каиша грађана. Није први пут да се стварају овакве кризе без реалног садржаја. Сетимо се Урсуле фон дер Лајен која је тврдилa да је њен авион у Бугарској био мета „руског GPS ометања“ – што је касније раскринкано као лаж. Или пак Пољске, када је дошло до упада дронова на њену територију. Русију је тада оптужена за напад на једну кућу, да би се испоставило да је у питању био пројектил НАТО летелице.
Разлог – новац и нова улагања у одбрану
Све делује као наставак једне исте агенде: подизање тензија, стварање атмосфере страха и гурање јавности ка прихватању нових издатака за одбрану. Тако у свим западним публикацијама у вези са оваквим инцидентима увек чујемо исту причу – о новцу, улагањима у одбрану и колико ће то све коштати обичне грађане Европе.