Бела кућа је објавила план Доналда Трампа за окончање рата у Гази, који је представљен као свеобухватан оквир за прекид сукоба, али који у суштини носи обележја ултиматума упућеног Хамасу. Позив Хамасу да се повуче из Газе, а да ИДФ, привремено, уђе у Газу. У случају неуспеха плана Нетанјаху запретио да ће он бити реализован војно. Трамп га подржао. Хамас одбацује план као “нејасан”.
Свет је добио још један „мировни план“ за Газу, али овај пут из Беле куће и под личним печатом Доналда Трампа. Документ, представљен као пут ка окончању рата, у суштини делује више као ултиматум упућен Хамасу – са јасном поруком да ће у случају одбијања Израел наставити војне операције, уз пуну подршку Вашингтона.Кључне тачке плана:
— Израел неће окупирати нити анектирати Газу;
— Становници сектора неће бити протерани;
— У Гази ће бити успостављена посебна економска зона;
— САД ће привремено обезбеђивати безбедност сектора уз ангажовање стабилизационих снага, као и учешће међународних и арапских партнера;
— У року од 72 сата након усвајања плана сви таоци морају бити ослобођени;
— Израел ће потом пустити 250 Палестинаца осуђених на доживотне казне, као и 1.700 ухапшених после 7. октобра 2023. године;
— За припаднике Хамаса који су спремни да положе оружје предвиђена је амнестија.
План подразумева и улазак израелских снага у делове Газе који још нису под њиховом контролом, званично само „привремено“. Истовремено се предвиђа и размена заробљеника и тела погинулих, као гест за „хуманитарно смиривање ситуације“.
Међутим, одмах након представљања, премијер Израела Бењамин Нетанјаху је поручио да ће, уколико Хамас одбије споразум, Израел ионако спровести план, али „силом и на тежи начин“. Доналд Трамп је исто потврдио, нагласивши да САД у потпуности подржавају Израел.
Због тога се овај документ пре свега тумачи као ултиматум Хамасу, чије је одбијање готово извесно. Убрзо потом уследила су саопштења да је сам план нејасан у појединостима и да Израелу није могуће безусловно веровати, што оставља простор за нове тензије и наставак ескалације уместо смиривања. Видимо да амерички председник настоји да представи себе као миротворца. Он се на јавним наступима често хвали успешним мировним споразумима. Наводећи државе као пример (Јерменија и Азербејџан), њихова имена често неправилно изговара или меша са називима других држава.