ХРВАТСКА купује 50 ТЕНКОВА LEOPARD 2А8! СВОЈЕ M-84 шаље УКРАЈИНИ!

Хрватска ће набавити педесет тенкова Leopard 2А8 захваљујући немачким средствима добијеним од трансфера старих тенкова и борбених возила пешадије у Украјину.

Министри одбране Хрватске и Немачке, Иван Анушић и Борис Писторијус, потписали су писмо о намерама, изразивши спремност да пребаце хрватска оклопна возила, укључујући резервне делове и муницију, у Украјину у замену за надокнаду од Немачке која ће бити искоришћена за куповину 50 тенкова Leopard 2А8. Ова средства ће делимично покрити наруџбину нове опреме.

Тако ће Хрватска постати део међународног заједничког програма набавке тенкова Leopard 2А8. Осим Немачке, програму су се већ придружиле Чешка, Литванија, Шведска, Италија и Холандија.

Војна помоћ Украјини

Хрватска планира да Украјини пребаци 30 тенкова М-84 и 30 борбених возила пешадије М-80 „из складишта“. БВП М-80 су већ у употреби у Оружаним снагама Хрватске, а испоручена су као део војне помоћи из Словеније.

Упркос сличности са совјетским БМП-1 и БМП-2 борбеним возилима пешадије, југословенски М-80 има потпуно другачији дизајн. Опремљен је аутоматским топом HS.804 (М-55) калибра 20 mm и оклопом отпорним на метке.

Shutterstock / DarioZg© Shutterstock / DarioZg
БВП М-80

Истовремено, М-84 ће по први пут бити пребачен у Украјину. Ова возила су локализована копија извозних совјетских тенкова Т-72М1, произведена по лиценци у Југославији.  

Након распада Југославије, новонастала Хрватска је наследила флоту од 84 тенка М-84. Од 2008. године, сви су модернизовани на ниво М-84А4 Sniper, а до 2023. године већина је прошла веће поправке и надоградње комуникационих система.

Shutterstock / DarioZg© Shutterstock / DarioZg
М-84 хрватске војске

У поређењу са оригиналним Т-72М, хрватски М-84А4 има бољу ватрену моћ захваљујући савременом DBR-84 балистичком рачунару, који ради у комбинацији са SCS-84 дневно/ноћним нишаном за све временске услове.

Погон возила је такође унапређен: тенк је добио нови дизел мотор V46-TK снаге 1000 коњских снага, као и побољшане механизме за ротацију куполе и вертикално навођење топа. Ипак, ниво заштите није промењен – током модернизације, опрема није добила додатни оклоп или динамичке заштитне пакете.

Shutterstock / DarioZg© Shutterstock / DarioZg
M-84 хрватске војске

Хрватска војска тренутно има око 70 тенкова М-84 у употреби, за које наводе да су „у веома добром стању и добро одржавани.“

9 коментара на “ХРВАТСКА купује 50 ТЕНКОВА LEOPARD 2А8! СВОЈЕ M-84 шаље УКРАЈИНИ!

  1. Ako ovo procita nas drzoglavni ima odma da poleti da kupuje
    150 tenkova Leopard Tigar Lav

    zainat

    ko sto je kupio one… kako bese Miraze, … nee, Rafalje taratatata

    bolje da su napravili zajedno neki autoput kroz ceo Balkan sa 25 traka

    budale

    ali, pare, pare, parice…

    1. Komentar potpuno na mjestu! Ludilo vlada EX-Yu prostorom (liše Slovenije) a seruma nema ni na vidiku. Daleko od toga da Srbija i Hrvatska (i ostale države bivše Jugoslavije) ne treba da imaju funkcionalne i moderne vojske, ali ovo komšijsko/susjedsko premjeravanje stvarno niđe ne vodi već samo u pražnjenje budžeta. Hrvatska vapije decenijama za patrolnim brodovima za kontrolu morskog akvatorija, ali na to niko tamo ne obraća pažnju. Srbija u liku AV nabavlja sve što vidi na stranom tržištu, a pritom “na kašičicu” nabavlja oružje iz sopstvene produkcije (NORA, ALAS, LAZAR…) čime bi se angažovali sopstveni proizvodni kapaciteti i sopstvena radna snaga. Na kraju, sem u slučaju ratne opasnosti kada važe potpuno druga pravila, u mirnodopskim uslovima velike vojne nabavke se obavljaju po odavno napravljenim dugoročnim planovima za modernizaciju (najbolji primjeri u susjedstvu Mađarska i Slovenija).

      1. izgleda da si, ti, gospodin, drug, brat, prijatelj, neprijatelj, Srbin, Chernogorec, komunista itd… neki normalan covek za razliku od ovih…

        vidi, vise puta sam pisao ovo…>
        kaze se u Bosni, daj budali kamen u ruke pa gledaj kome ce glavu razbiti

        a ovde im je dato automatsko oruzje….

        mnogo budala, mnogo oruzja

        i mnogo grobova, mnogo sirochadi i udovica, mnogo popaljenih kuca

        i mnogo mrznje

        1. Ni gospodin, ni drug, ni neprijatelj, ni komunista, ni fašista… Samo običan Crnogorac, nacionalista (nadam se da ovo neće biti pogrešno shvaćeno) koji voli svoju državu i svoju naciju, a svima i Srbima i Hrvatima i drug i brat. Ne vjerujem u demokratiju – ja sam Pravoslavni Hrišćanin i Monarhista. Za mene postoje samo dvije kategorije: ljudi i neljudi. Živio sam i na Zapadu i u Rusiji – vidio i prednosti i mane jednih i drugih. Osjetio hladnoću i mržnju domorodaca u zemljama njemačkog govornog područja, ali i dobrotu tamošnjih Srba i Hrvata koji su mi pomogli tamo. Vidio sam veliku korupciju u Rusiji, ali i beskrajno dobru rusku dušu, ljudi koji se nikad ne predaju i ne posustaju. Uz Rusiju najviše u dušu me “takla” Mađarska, tamo sam se dugo zadržao. Iako nijesam nikad bio u Americi svuđe sam sretao beskrajno inventivne i beskrajno duhovite Amerikance. Ništa nije crno-bijelo.
          Ratovi i žrtve se ne mogu zaboraviti, ali moramo oprostiti. Ne možemo dalje bez toga. Preporučujem svima film Iscjeljenje reditelja Ivana Jovića, otrežnjujuće ostvarenje.
          Svako Vam dobro
          P.S. Ima ođe na portalu mnogo dobrog i pametnog svijeta bez obzira koju stranu zastupaju, ali bitan je i pristup. Neko zavisno od situacije burno reaguje, onda sagovornik replicira psovkom i mržnji nikad kraja.
          Meni se na primjer sviđa kad Vi (ili bilo ko drugi) daje smjernice ili rješenja za određene probleme.

      2. Ispravak netočnog navoda, Slovenci isto ulažu velike novce u modernizaciju.
        Drugo, nedavno je zaplovio novi Obalni ophodni brod i još tri se dovršavaju, a do kraja godine će biti potpisan i ugovor za kupnju dvije Gowind 2000 korvete.
        Treće, Hrvatska je za iste pare koje je Srbija potrošila samo na Rafale (EUR 2,7milijarde s tim da će to vjerojatno još i narasti) kupila, 12 Rafale, 62 Bradley-a, 18 Caesar 155 haubica, 50 Leopard 2 A8 tenkova, 8 UH60M BlackHawk, 8 Himars i 6 Bayraktar TB2.

        1. Što je tačno “netočno” u mom navodu pošto pretpostavljam da je ovo reagovanje meni upućeno?
          Prvo, naveo sam da je Slovenija jedina normalna od EX-YU država i da i ona isto ulaže u modernizaciju, ali sa jasnim i dugoročno napravljenim planom (kao i Mađarska), za razliku od svih drugih EX-YU država koje se naoružavaju po principu – gledajući što čini susjed/komšija. Izgleda da nijeste pažljivo čitali moj post?
          Drugo, ophodni brodovi se grade evo već decenijama i samo 1 (jedan) je donedavno bio u upotrebi (Omiš?), iako je projekat davno napravljen. Onolika obala je decenijama nezaštićena, a sporovi sa Talijanima oko ribljeg fonda datiraju još iz vremena SFRJ. Pravili ste brodove za obalnu stražu Kipra i niza drugih država, a sopstvena skoro da nije postojala?! Imate mogućnost da napravite i korvete, da ne kupujete Gowind – ako se ne varam u Splitu imaju već gotov projekat, spreman za zainteresovane kupce iz inostranstva. Ali vaš državni vrh unaprijed “zna” da je inozemno bolje. Isto i u Srbiji – sjajni projekti domaće pameti: ALAS, NORA, LAZAR… samo u malim brojevima nabavljeni, a AV kupuje sve što vidi po inostranstvu.
          Treće, ta vaša inetrna prepucavanja koje sam pomenuo u tački jedan me uopšte ne interesuju. Dok se i jedni i drugi uspješno naoružavate, trošite grdne pare na vojni proračune i uvodite vojne rokove, dotle se pune Amerika, Njemačka, Irska, Austrija… Srbima i Hrvatima. I Crnogcima naravno, jer su na čelu moje države, kreature iste pameti kao njihovi pandani u Srbiji i u Hrvatskoj.
          Svako Vam dobro želim

          1. O kakvim decenijama pričaš, OOB Omiš je ušao u službu 2018. godine kao prototip, OOB Umag ulazi u službu do kraja 2024. godine, preostala 3 najvjerojatnije do kraja 2025. (već su oko 50% gotovi). Brodogradilište u Splitu ima smo 3D vizualizaciju korvete, da bi se došlo do izgradnje iste trebalo bi još 3-5 godina crtanja, testiranja itd., onda bi se napravio prototip i tek onda bi se moglo ići u serijsku proizvodnju, dakle nekih 10 ak godina do izgradnje prvog primjerka. Puno je jeftinije, brže i sigurnije kupiti dokazanu platformu kao što je Gowind 2000.
            Također, ne znam gdje vidiš stihijsko kupovanje u Hrvatskoj? Kupuje se ono što je potrebno modernizirati (Rafale, UH60M, M84, M80) i ono što nedostaje (Himars, protuzračna obrana itd.).
            Slovenci s druge strane imaju hrpu različitih oklopnih vozila … I Slovenija i Hrvatska u sklopu NATO-a imaju predviđene zadaće i sukladno tome se kupuje novo naoružanje. Npr. Hrvatska je trebala oformiti srednju brigadu (Bradley), međutim, nedavno je to promijenjeno u tešku brigadu (Bradley i L2A8) zato i ta nabava.

        2. Omiš je naravno ušao u službenu upotrebu 2018-te, ali je ugovor za njegovu gradnju potpisan 2014-te. Znači 10 godina je trebalo da se dođe do drugog modela u klasi, Umaga koji ste pomenuli. A prije toga o zamjeni patrolaca klase Mirna se govorilo još 2007-te ili još ranije. Eto o kojim decenijama pričam. Ako Vam je za utjehu ni kod nas nije ništa bolje – “epopeja” sa našim patrolnim brodovima je ušla u anale.
          Skoro sve što ste pobrojali Hrvatskoj je naravno stvarno potrebno (PVO sistemi, avioni, helikopteri, borbena vozila pješadije…), ali je kao i u slučaju Srbije dosta toga kupovano sa željom da bi se moglo gađati susjede duboko unutar teritorije. I jedni i drugi ste se nadali Meteor-ima i Scalp-ovima za Rafale. Ili vaše insistiranje na Himars-ima, sa željom da dobijete Atacms. Kao da ste zaboravili da su ođe maltene juče završeni ratovi. Još uvijek sve EX-YU države (sem Slovenije) imaju određena ograničenja u pogledu količine i dometa naoružanja, nametnuta od strane međunarodnog faktora. Jedina vaša prednost u odnosu na Srbiju je što ćete kao članica NATO-a imati Link 16 za Rafal-e. Sve ostalo (to važi i za jedne i za druge) u toj avio-kupovini je sažeto u onoj Selakovoj: “Kupujemo Mercedes SLK da bi sa njime išli samo do dućana”.
          U vašoj stručnoj javnosti čuli su se recimo glasovi da ne treba uopše da imate PVO (sem trupne ili one kratkog dometa) zbog specifične konfiguracije državnog teritorija, te da se treba orjentisati isključivo na kupovinu aviona za zaštitu vazdušnog prostora. Izgubljeno je dosta vremena (preko 15 godina zar ne?) na razne propale tendere za nabavku aviona, čini mi se da bi sa onom prvom opcijom iz 2009-te (Gripen) puno bolje i jeftinije prošli. Mislim da je greška napravljena i sa mobilnim obalnim lanserima protiv brodskih raketa RBS-15, što je priličnije odbrani akvatorija Crne Gore (jer imamo nerazuđenu obalu), a vama je potrebnija nabavka većeg broja plovila zbog izuzetno razuđene obale (imate veliki broj ostrva).
          Na kraju, čini mi se da smo ovom regionalnom kupovinom na “blic” svi zajedno loše prošli (Crna Gora za brodove, a Srbija i Hrvatska za avione), a da Francuzi još ne mogu da vjeruju kakva im je sjekira upala u med. Naša rukovodstva su takošđe izašla kao pobjednici, kod Francuza su “stekli potrebne poene” (za “masne provizije” ne moramo ni da nagađamo, to se podrazumijeva), a za države na čijem su čelu ih baš briga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *