КАНАДА ВОДИ ПРЕГОВОРЕ О НАБАВЦИ ШВЕДСКИХ ЛОВАЦА GRIPEN ДОК СЕ НАЗИРЕ КОЛАПС УГОВОРА О F-35

Канадско министарство одбране тренутно води разговоре са шведским произвођачем авиона SAAB у вези са могућом набавком ловаца четврте генерације Gripen E/F, а извршни директор SAAB Микаел Јохансон је 6. априла потврдио да су преговори у току.

Авиони Gripen би заменили 98 ловаца CF-18A/B Hornet Краљевског канадског ваздухопловства испоручених из САД, који су први пут ушли у службу у земљи 1982. године и одавно се сматрају застарелим. Канада је у марту 2022. године одабрала F-35А да наследи своје F-18, са планираном набавком 88 ловаца по цени од 14,2 милијарде долара, око 161 милион долара по авиону. Одлука о наставку преговора о набавци алтернативног ловца првенствено је подстакнута наглим погоршањем односа са Сједињеним Државама, пре свега због претњи увођењем високих царина на увезену канадску робу. Изјаве председника Доналда Трампа у вези са могућим припајањем Канаде Сједињеним Државама додатно су подстакле антиамеричка осећања у земљи.

F-35 је константно био фаворизован у односу на конкурентске авионе, укључујући Gripen, на тендерима широм света, и иако је знатно скупљи, његова комбинација стелт способности, далеко моћнијег пакета сензора и супериорних способности мрежно-центричног ратовања сматра се да га чине исплативијим авионом за операције високог интензитета.

Иако би померање планова набавке са F-35 на Gripen било мотивисано првенствено политичким факторима, шведски ловац задржао је низ предности у односу на свог америчког колегу. Злогласно високи оперативни трошкови F-35 за ловац са једним мотором значе да се током животног века флоте очекује да ће канадско министарство одбране олакшати за близу 39 милијарди долара додатних трошкова изнад почетних трошкова набавке. Оперативни трошкови шведског авиона су знатно испод половине у односу на F-35, што би у комбинацији са много нижим трошковима набавке омогућило да се флота која је више од два пута већа на терену уз сличан трошак, или да се вишак средстава додели за набавку помоћних средстава као што су авакси. Већа улагања у набавку већих количина крстарећих ракета дугог домета такође могу бити уложена како би се компензовао недостатак стелт способности ловца и слаба погодност за продирање у тешко брањени ваздушни простор непријатеља. Ограничења одбрамбеног сектора Шведске су у великој мери надокнађена преношењем значајних делова програма Gripen E/F другим земљама, при чему ловци користе амерички мотор и италијански радар.

Мање потребе за одржавањем авиона Gripen осигуравају да стопе расположивости остају далеко веће од оних код F-35, што значи да ће чак и ако се набави сличан број ловаца, значајно већи број авиона бити спреман за борбу у сваком тренутку. Gripen такође има предност у томе што је у могућности да ефикасније функционише са импровизованих писта, укључујући обичне аутопутеве, без екстензивног очвршћавања или других модификација, што смањује рањивост на циљање ваздушних база. Ограничена свест ловца о ситуацији може потенцијално да се надокнади умрежавањем са F-35 америчког ваздухопловства са седиштем на Аљасци, пошто ваздушне снаге две земље делују заједно под командом северноамеричке ваздушно-космичке одбране. Ово омогућава F-35 да деле податке о циљању и друге кључне информације које нису могли да покупе много ограниченији сензори aviona Gripen, при чему су две класе ловаца потенцијално веома комплементарне када делују заједно.