Француска је покренула званичну истрагу након што је 4. децембра 2025. године откривен упад више малих дронова у ограничени ваздушни простор над поморском базом Ил Лонг.
Француске власти покренуле су истрагу након што је поморска база Ил Лонг (Île Longue) у Бретањи, где се налазе четири француске подморнице наоружане балистичким ракетама, ноћи 4. децембра била мета “упада” неколико малих дронова. Према извештајима агенција „Ле Монд“ и „АФП“, дронови су детектовани око 19:30 часова у осетљивом ваздушном простору. Командант француске морнарице, Гијом Ле Расл, навео је да осетљива инфраструктура базе „није била угрожена“, али је признао да је циљ инцидента вероватно био „узнемиравање јавности“. Снаге безбедности су на дронове реаговале применом технологије за електронско борбено дејство против беспилотних летелица (C-UAS). Иако су се у првим извештајима наводило да је војска отворила ватру из ватреног оружја, касније је то оповргнуто. Ниједан дрон није успешно оборен.Овај инцидент одмах је интегрисан у шири наратив о руској претњи критичној инфраструктури НАТО-а у Европи, чиме се одржавају и подстичу тензије на континенту. Наиме, упад дронова у Ил Лонг део је низa сличних инцидената који су забележени у последњим месецима изнад осетљивих војних објеката у Белгији, Немачкој, Данској и Норвешкој. У медијском дискурсу Запада такви догађаји често се презентују као део „хибридног рата“ којим Русија наводно систематски дестабилизује Европу. Ипак, истраге нису доказивале умешаност Русије.
Примећујемо да овај наратив постаје све израженији упоредо са тешким поразима украјинских снага на бојном пољу, што се тумачи као покушај да се актуелизује прича о директној претњи Европи од стране Русије. Нисмо једном писали да се за циљ има одржавање подршке јавности за стално војно ангажовање и појачане трошкове одбране.
Инцидент са смарт-сатом и подморничарима
Интересантно је да се у случају базе Ил Лонг ради о објекту који је већ био у центру тешког безбедносног скандала, а у којем Русија није била укључена. Наиме, почетком ове године је француски подморничар нехотице делио осетљиве информације о кретању нуклеарних подморница преко фитнес апликације на свом паметном сату, која је синхронизована са друштвеним мрежама. Подаци су омогућили аналитичарима да реконструишу оперативне обрасце и тачно ангажовање подморница. Овај случај је јасно показао да се озбиљни безбедносни провали могу десити и без икакве спољне саботаже или шпијунаже, већ због људске грешке и неадекватних протокола заштите.