FINSKA OTVARA DVA NATO ŠTABA NA GRANICI SA RUSIJOM. OŠTAR STAV FINSKOG PREDSEDNIKA PREMA RUSIJI

Finska planira da otvori dva NATO štaba u blizini granice sa Rusijom. Štabovi će verovatno služiti za koordinaciju vojnih aktivnosti i podršku u slučaju potrebe.  Kao što smo pisali, jedan štab, kopnene snage alijanse, nalaziće se u Mikeliju na jugu zemlje, a drugi, štab kopnenih snaga NATO-a, nalaziće se na severu, u Rovanijemiju ili Sodankili.

Sadašnji predsednik Finske se zalaže za agresivniju politiku prema Ruskoj Federaciji. Smatra opravdanim upad Ukrajine u Kursku oblast. Naveo je da ne vidi razlog da Ukrajina ne koristi oružje koje isporučuje Finska na ruskoj teritoriji.

Finska je stekla nezavisnost od Rusije nakon Prvog svetskog rata. Nakon Zimskog i Drugog svetskog rata, poučena negativnim iskustvom, teži neutralnosti. Neutralnost je bila plodonosna, donela je Finskoj 80 godina blagostanja. Angažmanom premijerke Sane Marin, koja se kratko zadržala u politici,  finska postaje članica NATO. Rusija svoj napad na Ukrajinu opravdava i upravo širenjem NATO-a na istok.

U štabu u Mikeliju će u početku, pored finskih, biti i nekoliko desetina stranih oficira. Kasnije će doći do rasta kapaciteta. Štab će biti pod kontrolom američkog štaba u Norfolku. Drugi štab će biti na severu. Njim će upravljati Švedska i imaće oko 1000 finskih vojnika.

Ulazak Finske u NATO verovatno je dodatni razlog za nezadovoljstvo Moskve, jer je činjenica, da se bez obzira na dešavanja u Ukrajini, NATO dodatno primakao granicama Rusije. Sada je Granica Rusije i NATO zemalja dvostruko duža. Neke stvari koje danas prolaze “ispod radara”, mogu imati ozbiljne reperkusije u budućnosti. Upravo će budućnost pokazati šta će Finskoj doneti ulazak u NATO, kao i želja da se zauzme tvrda linija prema Moskvi. Ulazak Finske i Švedske u NATO zbog rata u Ukrajini je samo “bacanje peska u oči” laičkoj javnosti. Ove dve zemlje će nositi mnogo težu ulogu u militarizaciji severa.