Финска планира да отвори два НАТО штаба у близини границе са Русијом. Штабови ће вероватно служити за координацију војних активности и подршку у случају потребе. Као што смо писали, један штаб, копнене снаге алијансе, налазиће се у Микелију на југу земље, а други, штаб копнених снага НАТО-а, налазиће се на северу, у Рованијемију или Соданкили.
Садашњи председник Финске се залаже за агресивнију политику према Руској Федерацији. Сматра оправданим упад Украјине у Курску област. Навео је да не види разлог да Украјина не користи оружје које испоручује Финска на руској територији.
Финска је стекла независност од Русије након Првог светског рата. Након Зимског и Другог светског рата, поучена негативним искуством, тежи неутралности. Неутралност је била плодоносна, донела је Финској 80 година благостања. Ангажманом премијерке Сане Марин, која се кратко задржала у политици, финска постаје чланица НАТО. Русија свој напад на Украјину оправдава и управо ширењем НАТО-а на исток.
Улазак Финске у НАТО вероватно је додатни разлог за незадовољство Москве, јер је чињеница, да се без обзира на дешавања у Украјини, НАТО додатно примакао границама Русије. Сада је Граница Русије и НАТО земаља двоструко дужа. Неке ствари које данас пролазе “испод радара”, могу имати озбиљне реперкусије у будућности. Управо ће будућност показати шта ће Финској донети улазак у НАТО, као и жеља да се заузме тврда линија према Москви. Улазак Финске и Шведске у НАТО због рата у Украјини је само “бацање песка у очи” лаичкој јавности. Ове две земље ће носити много тежу улогу у милитаризацији севера.