Турско ратно ваздухопловство распоредило је три ловца F-16 на међународни аеродром у Могадишу, а према непотврђеним извештајима, они ће пружати подршку текућим операцијама против локалних побуњеничких група.
Овај потез уследио је након извештаја о плановима Турске да преузме контролу над једном ваздухопловном базом у Сирији, некадашњем дугогодишњем стратешком противнику, након што су ту земљу у децембру 2024. године преузеле џихадистичке групе подржане из Анкаре, у чијим редовима су деловале и турске специјалне снаге.Турска је показала изражено интересовање за енергетски сектор и минералне ресурсе Сомалије, посебно алуминијум, бакар, гвожђе, ретке земне елементе и титан. Неповољне економске прилике саме Турске често се наводе као разлог због којег Анкара све више настоји да успостави сопствену сферу утицаја у Африци, како би обезбедила приступ локалним ресурсима под повољним условима.
Турска је убедљиво највећи страни оператор авиона F-16 на свету, при чему ови лаки ловци четврте генерације чине практично целокупну њену борбену флоту, изузев једне ескадриле застарелих авиона F-4E Phantom II из доба рата у Вијетнаму. Иако се турски F-16 дуго сматрају технолошки застарелим, с обзиром на ослањање на радаре са механичким скенирањем и ограничен арсенал наоружања, очекује се да ће бити више него довољни за подршку противпобуњеничким операцијама Сомалијске националне армије. Такав вид војне подршке могао би бити размењен за проширени приступ Турске експлоатацији природних ресурса у овој земљи.
Турска је последњих година одиграла значајну улогу у обезбеђивању ширих циљева NATO на више геополитичких праваца. Њена специфична позиција као чланице Алијансе са већински муслиманским становништвом омогућила јој је да оствари утицај у муслиманским регионима Африке, Централне Азије и Блиског истока, мењајући односе моћи у складу са интересима Алијансе.
Поред Сомалије, Турска је посебно интензивно улагала у успостављање утицаја у Либији, где су Турске оружане снаге, заједно са сиријским џихадистичким групама повезаним са Ал Каидом и стављеним под турску команду, у значајном броју учествовале у текућем грађанском рату. Ово је укључивало и распоређивање јединица беспилотне борбене авијације за широк спектар операција. Приступ значајним фосилним енергетским ресурсима Либије под повољним условима сматра се једним од кључних циљева Анкаре.
Изван Африке и Блиског истока, аналитичари широко процењују да ће Турска настојати да користи Сирију као полазну тачку за пројекцију моћи ка Централној Азији, са фокусом на постсовјетске државе и кинески регион Синђанг.
С обзиром на то да се Кина сматра једним од главних стратешких противника НАТО-а, турске обавештајне службе су још од раних 2000-их година радиле на регрутовању исламистичких бораца из туркијских мањинских група у Кини. Процењује се да се данас у Сирији налази више од 30.000 туркијских бораца кинеског порекла, које је турска држава спонзорисала, наоружавала и обучавала, углавном у оквиру џихадистичке организације Туркестанска исламска партија.
Остаје нејасно да ли ће Турска настојати да на сличан начин успостави и негује везе са екстремистичким џихадистичким структурама и у Африци, следећи модел који је већ примењивала на Блиском истоку и у Централној Азији.
Otišli tamo zato sto je Izrael priznao Somalilend u kojem otvara svoju bazu. Zato su otišli tamo kakva crna protivpobunjenicka borba.