Priredio: Danko Borojević
Tokom 2010-ih ne samo da je bio period rastućih tenzija sa Sjedinjenim Državama, već i veća spremnost Rusije da vojno sarađuje sa Iranom. Razlozi za potonji razvoj događaja uključivali su promenu administracije u Rusiji sa Vladimirom Putinom koji je postao predsednik 2012. godine, zajednički interes za suprotstavljanje zapadnim pretnjama Teheranu i zajedničkom savezniku Moskve Siriji, i sve veći politički raskol između Rusije i nacija zapadnog bloka, pošto je zapadni blok podržao svrgavanje ukrajinske vlade i rezultirajuću krizu i građanski rat u Ukrajini.
Kina je u to vreme takođe počela da nudi niz naprednih borbenih aviona za izvoz, uključujući JF-17 i superiorne jednomotorne lake lovce J-10 i avione za neposrednu podršku JH-7 – iako nema srednjih ili teških kineskih lovaca za prevlast u vazduhu koji su ponuđeni za izvoz. Zbog embarga Ujedinjenih nacija na oružje nametnut Iranu 2006. godine, koji su izradile zapadne članice Saveta bezbednosti UN zbog težnje zemlje za nuklearnim oružjem, ni Kina ni Rusija nisu mogle da otvoreno izvoze borbene avione u tu zemlju. Potpisivanje nuklearnog sporazuma Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) 2015. godine od strane Irana i stalnih članica Saveta bezbednosti UN, kao i Nemačke kojoj je takođe bilo dozvoljeno da učestvuje, predviđeno je da će Iranu biti ukinuta sva ograničenja UN na uvoz oružja, u oktobru 2020. godine.
© جمهوری اسلامی ایران Nirvi-ye Hevayi-ye Artesh-e Jimhuri-ye Eslâmi-ye Iran/Islamic Republic of Iran Air Force/Photo:Foad AshtariIran je navodno ušao u pregovore sa Rusijom za licencnu proizvodnju teških lovaca Su-30SM u zemlji ubrzo nakon što je potpisan JCPOA, uz neproverene izveštaje koji ukazuju da je zemlja takođe pokazala veliko interesovanje za kinesi J-10 laki lovac i ruski lovac sledeće generacije Su-57. Očekujući ukidanje embarga na oružje predviđeno JCPOA, iranski odbrambeni sektor bio je ubrzao razvoj domaćeg borbenog aviona za kojim je težio više od jedne decenije. Objavljene su slike većeg broja prototipova aviona – svi bliski derivati američkih lakih lovaca F-5E, koji je bio najlakši i najmanje komplikovan mlaznjak u iranskom inventaru. Lovac F-5 se smatrao lakim po standardima aviona treće generacije, ali pored dizajna četvrte generacije, kao što su J-10 ili F-16, mogao bi se smatrati “veoma laganim” lovcem sa mnogo manjim radarom, nosivošću oružja i doletom. Iran je ipak predstavio svoj prvi F-5 koji je trebao da uđe u serijsku proizvodnju 2018. godine, Kowsar, za koji se tvrdio da sadrži avioniku četvrte generacije, sisteme za elektronsko ratovanje i senzore. S obzirom na veliko iskustvo iranskog odbrambenog sektora u radu sa tehnologijama četvrte generacije, njegovu sklonost ka obrnutom inženjeringu i pristup kineskoj i korejskoj podršci, ova tvrdnja je verovatno tačna.
Glavna slabost Kowsar dizajna bio je nedostatak modernih raketa vazduh-vazduh uporedivih sa kineskim PL-12 ili ruskim R-77 ili sa platformom AIM-120 koju koriste Sjedinjene Države i njihovi regionalni odbrambeni klijenti. Nedostatak modernih raketa vazduh-vazduh bio je glavni problem u iranskom vazduhoplovstvu, sa samo dva od sedamnaest lovačkih skvadrona, samo su skvadroni sa avionima F-14, opremljeni aktivnim radarskim vođenim raketama vazduh-vazduh velikog dometa. Dok je Tajvan modifikovao svoj avion F-5E tako da nosi domaću raketu sa sličnim mogućnostima, Sky Sword II, a Nemačka, Grčka i Singapur su integrisale AIM-120 u svoje avione F-4 i F-5, Iran nije uspeo da uradi to sa stranim ili domaćim projektilima za svoje F-4, F-5, J-7, MiG-29 ili svoje lovce Kowsar. Ovaj nedostatak je značio da je oslanjanje na strane avione bilo neizbežno. S obzirom da Iran nastavlja da razvija program Kowsar i paralelno ulaže u program Qaher-313 koji je dostigao fazu prototipa bez letenja i neimenovani program za teži lovac, ostaje mogućnost da ili dobije licencu za integraciju kineskih rakete na svoje domaće lovce ili da će minijaturizirati projektil Fakour 90 kako bi omogućio da ga nose lovci normalne veličine, a ne samo F-14.
© Islamic Republic of Iran Air Force نیروی هوایی ارتش جمهوری اسلامی ایران Nirvi-ye Hevayi-ye Artesh-e Jimhuri-ye Eslâmi-ye IranŠpekulacije u vezi sa vrstama lovaca koje Iran namerava da kupi nakon oktobra bile su široko rasprostranjene, ali je kineska platforma J-10C predstavljala posebno atraktivnu opciju zbog niskih operativnih troškova i zahteva za održavanje i izuzetno visokog nivoa sofisticiranost. Lovac je ušao u službu u Kini 2018. godine i koristi širok spektar tehnologija sledeće generacije, uključujući trodimenzionalne motore za vektorisanje potiska, AESA radar, stelt premaze, moćni IRST, visokokompozitni okvir aviona i nišane postavljene na kacigu. Ono što je posebno izvanredno u vezi sa avionom su njegove rakete, sa platformom velikog dometa PL-15 koja je sposobna da gađa ciljeve udaljene 250-300 km – skoro trostruko veći domet u odnosu na AIM-120C koji je primarna platforma koju koriste SAD i njenih saveznika, i korišćenje AESA radara za navođenje umesto pasivnog radara koji koriste sve američke rakete. PL-10, raspoređen za angažovanja na kratkom dometu, može da se upari sa ekranom na šlemu J-10C da bi gađao ciljeve pod mnogo ekstremnijim uglovima od rivalskih projektila kao što su ruski R-73 i francuski Magic.
© Министерство обороны Российской ФедерацииDok je J-10C lider u modernizaciji iranske flote, drugi konkurentski avioni uključuju ruski Su-30SM, Su-57 i MiG-35 – svi su iz različitih raspona težine do J-10 i mogli bi se nabaviti pored njega. Ostaje neizvesno da li će iranska kupovina stranih aviona doći na račun domaćeg odbrambenog sektora, ali je objavljeno da postoji žestoka konkurencija oko sredstava sa nekim u vojnom vrhu koji zagovaraju veći naglasak na domaću proizvodnju čak i nakon što je embargo na kupovinu oružja ukinut. Takođe se spekulisalo da bi Iran mogao da pokuša da nabavi vazdušni sistem ranog upozorenja, verovatno kineski KJ-500, kako bi koordinirao odbranu svog vazdušnog prostora i obezbedio uvećanje snaga novim lovačkim eskadrilama. Na kraju, budućnost iranskog vojnog vazduhoplovstva ostaje veoma neizvesna, kao i sudbina njegova tri aktuelna borbena programa, ali je verovatno da će vazdušne snage zemlje biti znatno ojačane u narednoj deceniji pošto Teheran i dalje učvršćuje odbrambene veze sa Moskvom i Pekingom. Istovremeno Kina se pojavljuju kao svetski lider u oblasti vojnog vazduhoplovstva u stanju da isporučuje vodeće svetske tehnologije svojim kupcima.