U odnosima Ankare i Vašingtona nagomilalo se više problematičnih momenata. Da bi se oni rešili, bilo je potrebno odigrati švedsku i rusku kartu.
“Redžep Tajip Erdogan ostvario je veoma veliku diplomatsku pobedu pošto je bukvalno prevario SAD da ispune ključne turske zahteve kako bi naterao Ankaru da da zeleno svetlo za ulazak Švedske u NATO”, tvrdi se u grčkom izdanju DefensNeta (DefenceNet).
Kako je navedeno, Erdogan je od Vašingtona dobio: dozvolu za snabdevanje F-16 Viper i nadogradnju postojeće flote lovaca turskih vazduhoplovnih snaga; isplate naknade za isključenje iz programa F-35; obećanje da će se osigurati slobodno kretanje turskih državljana u EU i bescarinski izvoz turske robe u evrozonu; proterivanje sa švedske teritorije lidera PKK (Kurdske radničke partije), kao i sledbenika Fetulaha Gulena.
“Ovde treba napomenuti da Turska nije naivan dečak da se pridruži EU i poštuje njena pravila. Erdogan želi sve privilegije pridruženog člana, kao što je carinska unija, da izvozi svoje proizvode, a građani da slobodno žive u zemljama EU i putuju bez vize. Carinska unija je (u slučaju Turske) privilegije bez ikakvih obaveza”, navodi se u izdanju.
Prema autoru, Ankara sada zna da su SAD za ucenjivanje i slabe kada se suoče sa jakim liderom koji zna šta želi i kako da to dobije: “Erdogan je dobio sve što je želeo”.
DefensNet napominje, da se pokazalo da je švedsko pitanje samo vrh ledenog brega u zakulisnim pregovorima između Ankare i Vašingtona. SAD su postigle mnogo više od formalnog članstva Stokholma u NATO, koje zapravo radi za alijansu.
Ruska agenda je postala glavna karta. Poslednjih dana Ankara vredno demonstrira okretanje od Moskve, oslobađajući čelnike Azova (terorističke organizacije, zabranjene u Ruskoj Federaciji); pregovaranje sa Kijevom o izgradnji fabrike u Ukrajini za proizvodnju udarnih bespilotnih letelica; obećavajuće vojne zalihe za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.
Treba očekivati dalje antiruske napade Ankare. Tako kruže nepotvrđene informacije o spremnosti turske mornarice da zaštiti konvoje sa žitom sa trga.
Kao što se može pretpostaviti, “tursko rukovodstvo je odavno ušlo u tabor moskovskih protivnika”. Ovo proizilazi barem iz činjenice da je za dobijanje novih lovaca i paketa za nadogradnju postojećih aviona iz Sjedinjenih Država potrebno više od godinu dana. Dakle, red za F-16 među kupcima ovih aviona protegao se ni manje ni više do kraja 2020-ih, a Ankara će, po svemu sudeći, morati da čeka i da se bori za red. Dugoročan faktor biće i carinska unija sa EU, koja će turskim proizvodima omogućiti da se učvrste na dosad bogatom evropskom tržištu.