Дана 9. маја два борбена авиона америчке морнарице F/А-18F Super Hornet који су распоређени на носачу авиона USS George Washington извршили су координисани прелет главног града Гвајане Џорџтауна и околних подручја, за који је америчка амбасада у земљи известила да се „надовезује на заједничку рутинску безбедносну сарадњу и проширење билатералног одбрамбеног партнерства са Гвајаном“.
Прелет је нашироко тумачен као демонстрација силе усмерена на суседну Венецуелу, пошто су Сједињене Државе снажно подржале Гвајану у њеном текућем територијалном спору са том земљом. Венецуелански министар одбране Владимир Падрино Лопез осудио је операцију америчких ловаца, рекавши: “Боливарске националне оружане снаге оштро одбацују ове поновљене провокације Јужне команде (САД), коју спонзорише влада Гвајане, која је преузела улогу нове америчке колоније. Наш свеобухватни систем ваздушно-космичке одбране остаје активиран против било каквог покушаја нарушавања географског простора Венецуеле, укључујући нашу (спорну) територију Есекибо. Упозорења!” Венецуелански министар спољних послова Иван Гил је у међувремену изјавио да је надлетање угрозило постојеће споразуме о деескалацији између две суседне државе.
Односи између Венецуеле и Сједињених Држава били су лоши откако је Вашингтон био уско повезан са неуспелим покушајем државног удара у земљи 2002. године, а односи су се знатно погоршали под администрацијом Доналда Трампа како су економске санкције и војни притисак на земљу били интензивирани. Ово је кулминирало неуспелим покушајем да се свргне влада у Каракасу од стране бивших САД. Војно особље у мају 2020. године које је било повезано са америчким обавештајним службама. Како се очекује да ће тензије остати високе, све више се процењују у вези са способностима венецуеланских снага да се супротставе потенцијалном нападу F/А-18F и других средстава америчке морнарице уколико тензије даље ескалирају. Док се ваздухопловство Венецуеле сматра далеко најспособнијим у Латинској Америци, а њени ловци Су-30МК2 најмоћнији у Америци ван Сједињених Држава, са само 23 ловца у служби, они би се суочили са огромним бројчаним недостатком чак и у односу на један амерички. Група морнаричких носача. Без обзира на то, док би америчка морнарица вероватно настојала да неутралише летелице на својим аеродромима пре него што полете, венецуеланска копнена противваздушна одбрана је такође далеко најспособнија у региону, са системима С-300ВМ и БуК-М2 вероватно у стању да барем одгодити уништавање аеродрома ако се покрене напад крстарећим ракетама.
Док би Су-30МК2 могао више него да се одржи када је наручен 2000-их, због недостатка нових набавки венецуеланска флота тренутно технолошки заостаје преко десет година ако се суочи са најновијим америчким авионима. Сматра се да часови обуке иду у прилог пилотима америчке морнарице, упркос извештајима да руски пилоти пружају значајну подршку венецуеланским ваздушним операцијама. Стога, иако су венецуелански ловци и противваздушна одбрана изузетно страшни по регионалним стандардима, њихова способност да успоставе трајну одбрану против Сједињених Држава остаје ограничена, остављајући Венецуелу у слабијој позицији у њеном тренутном спору. Док је државна администрација Уга Чавеза планирала да земља набави много већу и модернију ловачку флоту тврдећи да ће Министарство одбране купити ловце Су-35 што је подстакло спекулације да ће Венецуела бити први купац извозне верзије тог авиона, његова смрт у марту 2013. године,праћена је политичком нестабилношћу и економским суновратом који су спречили да се такве амбиције остваре.