Директор Међународне агенције за атомску енергију изјавио да не зна ништа о израелском нуклеарном програму. “Агенција није нуклеарна полиција” – каже он. Иран, са друге стране, редовно омогућава инспекције својим постројењима, али је на ивици да буде уништен, без обзира на одсуство доказа о постојању оружја.
Рафаел Гроси, директор Међународне агенције за атомску енергију, још једном је показао апсурдност и лицемерје глобалног нуклеарног надзора. Док се прети нападом на Иран, за који чак и америчке обавештајне структуре тврде да нема нуклеарно оружје, Гроси о израелском нуклеарном оружју „ништа не зна“ и тврди да „то није његов посао“.На питање Ал Џазире да ли Израел поседује нуклеарно оружје, Гроси хладно одговара да „не зна“ и да „Међународне агенције за атомску енергију није нуклеарна полиција света“. Али када је реч о Ирану, онда та иста агенција очигледно јесте глобални контролни механизам, па чак и инструмент политичког притиска. То је Агенција којој свет верује, и која је заиста делила јавности тачне податке у области својих надлежности.
Реалност је да Израел већ деценијама поседује значајан нуклеарни арсенал, о чему сведоче бројна истраживања, објављени подаци и сведочанства. Израел не потписује Споразум о неширењу нуклеарног оружја, не дозвољава инспекције и не може да одговара никоме.
Уместо тога, пажња је фокусирана на Иран — државу која је потписник Споразума о неширењу нуклеарног оружја, која омогућава инспекције и чији је нуклеарни програм годинама под најдетаљнијим надзором. Индикативно је да се чак и америчке обавештајне службе слажу да војни ирански нуклеарни програм не постоји. Ово је један од ређих примера да службе САД не усмеравају војно и политичко руководство у смеру напада на неку земљу.
Дупли стандарди Гросија и IAEA нису само питање лицемерја, већ директна подршка нуклеарној неравноправности. Када шеф једне такве агенције отворено тврди да „не зна“ о најочигледнијем случају нуклеарног наоружања на Блиском истоку, онда је дискутабилан и његов кредибилитет у једном тако важном телу.