Deklasifikovani razgovori Putina i Buša otkrivaju duboka strateške predviđanja i pozicije Moskve još sa početka veka. Glavna pitanja: Ulazak Rusije u NATO i ulazak Ukrajine u NATO.
Sjedinjene Američke Države objavile su transkripte razgovora između Vladimira Putina i bivšeg američkog predsednika Džordža V. Buša iz 2001, 2005. i 2008. godine, koji pružaju uvid u strateško predviđanje ruskog predsednika i duboke razloge današnje krize. Dokumenti pokazuju da je Putin još 2001. godine, na samom početku svog mandata, eksplicitno upozoravao da bi članstvo Ukrajine u NATO-u „stvorilo polje sukoba između Rusije i Sjedinjenih Država“ i dovelo do dugoročne konfrontacije. Istovremeno, ruski predsednik je nudio alternativu – integraciju Rusije u zapadne strukture, naglašavajući da Rusija više nije protivnik i da može postati saveznik.
Putinove tvrdnje su se, nažalost, ispostavile kao proročke
Još 2001. godine, ruski predsednik se pitao: „Zašto Rusija ne može ući u NATO ako više nije protivnik?“ Ovu ideju je ponavljao i u narednim godinama, naglašavajući da je Rusija spremna za strateško partnerstvo, ali da širenje NATO-a na istok, posebno prema Ukrajini, predstavlja crvenu liniju. Još i do 2008. Putin i Medvedev su često govorili o Ukrajini, kao zemlji koja može biti podeljena. Godine 2008, tokom sastanka u Sočiju, Putin je jasno stavio do znanja da će članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO-u izazvati ozbiljne posledice, upozoravajući da će Rusija morati da se osloni na anti-NATO snage u Ukrajini i da će „stvarati probleme“ u toj zemlji stalno.
Gruzijski test: predviđanje koje se ispunilo za nekoliko meseci
Putinova upozorenja o Gruziji ispunila su se već iste 2008. godine. Nakon što je NATO na samitu u Bukureštu izazvao tenzije promovišući članstvo Gruzije i Ukrajine, ruska spremnost je bila stavljena na test. U avgustu 2008, gruzijske snage napale su Južnu Osetiju i Abhaziju, što je dovelo do kratkog i otrežnjujućeg rata sa Rusijom. Medvedev nije odstupio tom prilikom.
Konzistentnost ruske pozicije kroz dve decenije na koju je zapad nem
Objavljeni dokumenti nedvosmisleno pokazuju da ruski stavovi nisu nastali „juče“ ili kao impulsivna reakcija, već predstavljaju dugogodišnju, konzistentnu stratešku poziciju. Putin je tokom godina više puta ponavljao da je Ukrajina „veštački stvorena, složena država“ i da bi njeno članstvo u NATO-u narušilo geostratešku ravnotežu. Ovi razgovori otkrivaju i dublju istorijsku perspektivu koju je ruski predsednik delio – predstavu o Ukrajini kao istorijskom delu Rusije. Da ne ponavljamo, poznati su nam svi oni datumi i odluke sovjetskog rukovodstva.
Za zapadne političke krugove sa kratkom istorijom pamćenja, ovi dokumenti predstavljaju neprijatno podsećanje da su upozorenja bila jasna, datiraju još od početka veka. Oni pokazuju da je Rusija nudila alternativnu putanju – integraciju u zapadne bezbednosne strukture – ali da je odbijanje te opcije, kombinovano sa nastavkom proširenja NATO-a, dovelo do sukoba koji je Putin predvideo još 2001. godine. Ova istorijska perspektiva ključna je za razumevanje današnjih događaja i dubine strateškog raskola između Rusije i Zapada. Možda bi bilo najiskrenije da priznamo da je RF uvek percepirana kao neprijatelj. Upravo su zato mirovni pregovori iluzija sve dok se interes Moskve ne uzme u obzir, a on se od 2001. nije menjao.