Декласификовани разговори Путина и Буша откривају дубока стратешке предвиђања и позиције Москве још са почетка века. Главна питања: Улазак Русије у НАТО и улазак Украјине у НАТО.
Сједињене Америчке Државе објавиле су транскрипте разговора између Владимира Путина и бившег америчког председника Џорџа В. Буша из 2001, 2005. и 2008. године, који пружају увид у стратешко предвиђање руског председника и дубоке разлоге данашње кризе. Документи показују да је Путин још 2001. године, на самом почетку свог мандата, експлицитно упозоравао да би чланство Украјине у НАТО-у „створило поље сукоба између Русије и Сједињених Држава“ и довело до дугорочне конфронтације. Истовремено, руски председник је нудио алтернативу – интеграцију Русије у западне структуре, наглашавајући да Русија више није противник и да може постати савезник.Путинове тврдње су се, нажалост, испоставиле као пророчке
Још 2001. године, руски председник се питао: „Зашто Русија не може ући у НАТО ако више није противник?“ Ову идеју је понављао и у наредним годинама, наглашавајући да је Русија спремна за стратешко партнерство, али да ширење НАТО-а на исток, посебно према Украјини, представља црвену линију. Још и до 2008. Путин и Медведев су често говорили о Украјини, као земљи која може бити подељена. Године 2008, током састанка у Сочију, Путин је јасно ставио до знања да ће чланство Украјине и Грузије у НАТО-у изазвати озбиљне последице, упозоравајући да ће Русија морати да се ослони на анти-НАТО снаге у Украјини и да ће „стварати проблеме“ у тој земљи стално.
Грузијски тест: предвиђање које се испунило за неколико месеци
Путинова упозорења о Грузији испунила су се већ исте 2008. године. Након што је НАТО на самиту у Букурешту изазвао тензије промовишући чланство Грузије и Украјине, руска спремност је била стављена на тест. У августу 2008, грузијске снаге напале су Јужну Осетију и Абхазију, што је довело до кратког и отрежњујућег рата са Русијом. Медведев није одступио том приликом.
Конзистентност руске позиције кроз две деценије на коју је запад нем
Објављени документи недвосмислено показују да руски ставови нису настали „јуче“ или као импулсивна реакција, већ представљају дугогодишњу, конзистентну стратешку позицију. Путин је током година више пута понављао да је Украјина „вештачки створена, сложена држава“ и да би њено чланство у НАТО-у нарушило геостратешку равнотежу. Ови разговори откривају и дубљу историјску перспективу коју је руски председник делио – представу о Украјини као историјском делу Русије. Да не понављамо, познати су нам сви они датуми и одлуке совјетског руководства.
За западне политичке кругове са кратком историјом памћења, ови документи представљају непријатно подсећање да су упозорења била јасна, датирају још од почетка века. Они показују да је Русија нудила алтернативну путању – интеграцију у западне безбедносне структуре – али да је одбијање те опције, комбиновано са наставком проширења НАТО-а, довело до сукоба који је Путин предвидео још 2001. године. Ова историјска перспектива кључна је за разумевање данашњих догађаја и дубине стратешког раскола између Русије и Запада. Можда би било најискреније да признамо да је РФ увек перцепирана као непријатељ. Управо су зато мировни преговори илузија све док се интерес Москве не узме у обзир, а он се од 2001. није мењао.