Данска ће отворити војну базу на Гренланду да се заштити од – Кине и Русије

Данска влада припрема план за формирање прве војне базе на Гренланду, чиме би се по први пут успоставило копнено војно присуство поред већ постојећег Заједничког арктичког штаба у Нуку.

Према војним проценама, у јединицу би ушли арктички обучени дански војници уз могуће регрутовање локалних Гренланђана, што би означило помак у односу између Копенхагена и Нука у домену одбране. Овај потез се представља као одговор на растућу милитаризацију Арктика и, како наводе дански извори, претње које долазе из Русије и Кине. Како пишу дански медији, Москва је последњих година ојачала своје арктичке базе, док је Пекинг покушао да преко инвестиција у рударство и аеродроме на Гренланду прошири своје присуство.

Нова база била би опремљена лаким пешадијским снагама, возилима Hagglunds BvS10, ПВО системима и модерним радарима, уз могуће премештање система NASAMS ради заштите ваздушног простора. Поред тога, Данска планира и набавку нових арктичких бродова и сарадњу са суседним земљама у области извиђања и контроле подморничких активности у северном Атлантику. У владиним документима наглашава се да је Гренланд од кључне важности уколико би дошло до оружаног сукоба НАТО-а и Русије, јер управо ту пролази чувени GIUK коридор (Гренланд–Исланд–Велика Британија), који би морао бити под сталним надзором.

Ипак, цела слика открива једну противуречност. Док Копенхаген у јавности истиче опасност од Москве и Пекинга, историја показује да су најозбиљнији изазови данском суверенитету долазили управо са друге стране Атлантика. Подсећања ради, амерички председник Доналд Трамп је више пута јавно предлагао да САД купе Гренланд, што је од стране Данске одбачено, али је јасно показало да Вашингтон Гренланд доживљава као ресурс и геополитичку полугу. Данска сада гради базу уз образложење да штити своју територију од Русије и Кине, али парадокс је у томе што је једина сила која је директно довела у питање њен суверенитет управо најближи савезник – Сједињене Америчке Државе.